Свет
Џихадисти објашњавају за "Политико": Хамас није ИСИС
Има више разлика него сличности између Хамаса и Исламске државе, једна од кључних је подршка Ирана коју палестинска група ужива, а којег ИСИС сматра заклетим непријатељем. Што пре схвате ове разлике, пре ће Израел и САД наћи делотворно решење сукоба у Гази
Убрзо након ужасних напада 7. октобра, када су припадници Хамаса напали Израел, а у сукобима страдало више од 1.400 израелских цивила, премијер ове земље Бењамин Нетанијаху изјавио је да је "Хамас ИСИС".
Поређење су касније користили бројни израелски и амерички званичници, међу њима и амерички министар одбране Лојд Остин, који је прокоментарисао да је оно што је Хамас урадио било "горе од ИСИС-а".
Високорангирани џихадисти и симпатизери ИСИС-а које је контактирао "Политико", међутим, ову аналогију у потпуности одбацују.
Хамас није ИСИС, подвлачи се у тексту, има много више разлика него сличности између ове две групе. Препознавање ових чињеница је кључно: само када схвате како Хамас заиста функционише и на шта циља, биће могуће супротставити се групи на начин који ће омогућити Израелу да поврати своју безбедност и у коначници заврши рат.
Како се наводи даље, Хамас се залаже за државу, а ИСИС за калифат.
Хамас је националистичка организација која тражи уништење Израела и његову замену палестинском државом. То је такође милитантна верска група, уобличена по исламистичком калупу Муслиманске браће. Али она се залаже за успостављање државе која би била као и свака друга у међународној заједници, са седиштем у Уједињеним нацијама и регионалним организацијама попут Арапске лиге.
Исламска држава, с друге стране, има транснационалне циљеве и фундаменталистичка је верска организација. ИСИС настоји да изгради глобални калифат заснован на дословном тумачењу светих списа. Уместо да тежи да буде члан глобалне заједнице држава, ИСИС је настојао да освоји државе и покори их.
Да је ИСИС успео да консолидује своју територијалну базу у Ираку и Сирији, настојао би да поткопа и уништи Уједињене нације, а не да им се придружи.
Хамас стоји под заставом Палестине, ИСИС под заставом ислама.
Газа, којом влада Хамас, није светионик демократије, али припадници ИСИС-а осуђују Хамас због самог учешћа у изборном процесу, када је 2006. године победио на изборима у Гази са 44 одсто гласова.
"Не постоји ништа што се зове демократија и законодавство које је направио човек јер је све у законима Свемогућег Бога у шеријату", каже један присталица ИСИС-а. Другим речима, присталице Исламске државе критикују Хамас зато што није применио шеријатски закон према њиховим тумачењима.
ИСИС се, такође, редовно обрушава на Хамас због подршке коју ужива од шиитског Ирана. За разлику од палестинске групе, они Иран сматрају непријатељем подмуклијим чак и од Сједињених Америчких Држава и Израела, јер ИСИС шиите сматра рафидима или одбацивачима, убијање њих има приоритет у односу на све друге противнике Исламске државе.
Због ових и других разлика, Исламска држава "Хамас презире као отпаднике", наводи други симпатизер ИСИС-а.
"Није поштено називати Хамас ИСИС-ом, то је увреда за нас", закључује први симпатизер ИСИС-а.
Разумети ову разлику важно је за исход конфликта у Гази. Са Исламском државом никада није било простора за преговоре, уз то она није имала подршку какву Хамас има. Напротив 86 држава било је у глобалној коалицији против ње, а и неке већински муслиманске земље крајње негативно су се односиле према ИСИС-у.
За разлику од њих, неки од циљева Хамаса су заправо политички, тако да неће бити ефикасног решења за кризу, осим ако оно не укључи и политичко решење.
Ипак, ако се Хамас изједначи са ИСИС-ом, као што сугеришу лажне аналогије, једине доступне опције за суочавање с њим биће оне војне. Што више израелски и амерички званичници изједначавају Хамас и ИСИС, то више затварају врата сваком могућем политичком решењу.
Текући напори за рушење Хамаса могли би се показати контрапродуктивним јер се број цивилних жртава повећава, а глобално јавно мњење окреће се против Израела и, према томе, Сједињених Држава. Спровођење искључиво војног одговора може да ослаби групу, али је мало вероватно да ће је потпуно уништити. Оперативни команданти Хамаса су вероватно премештени из Газе пре напада, можда у Либан, Иран, или Сирију, како би се обезбедио континуитет организације, посебно међу њеним најтврдокорнијим присталицама.
Последице могу да доведу до настанка још екстремније групе, Хамаса 2.0, која би могла да се подигне из пепела у Гази и настави да врши акте насиља и тероризма против Израела.
