Свет

Леонид Савин: "Армагедонски лоби" управља спољном политиком САД

За разлику од хришћанских циониста у САД, који правдају сваку акцију Израела, укључујући и бруталну репресију над Палестинцима, постоје и ортодоксни Јевреји који осуђују постојање државе Израел као побуну против Бога
Леонид Савин: "Армагедонски лоби" управља спољном политиком САДwww.globallookpress.com © Christophe Gateau

Упркос чињеници да су током бомбардовања Појаса Газе израелске снаге уништавале не само џамије већ и хришћанске цркве, многи хришћани снажно подржавају акције Израела, пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт "Геополитика".

Ционизам као јеврејски политички покрет појавио се релативно касно, крајем 19. века, али су се сличне идеје јавиле много пре. Штавише, ционизам је рођен у хришћанској средини.

Међу првим присталицама досељавања Јевреја у Палестину били су пуританци, протестантска секта која се појавила крајем 16. века и убрзо постала веома утицајна најпре у Енглеској, касније и у америчким колонијама.

Испуњавање апокалиптичних пророчанстава

Теолог и члан парламента из 17. века Џон Овен учио је да је физички повратак Јевреја у Палестину неопходан како би се испунила "библијска пророчанства о последњим временима."

Један од најутицајнијих праваца хришћанског ционизма једиспензационализам, систем тумачења Библије и, нарочито, Апокалипсе, који је током 19. века развио ексцентрични проповедник Џон Нелсон Дарби.

Према Дарбију, након изградње Трећег храма у Јерусалиму почеће раздобље "велике невоље", током којег ће се 144.000 Јевреја преобратити у хришћанство. Упркос апсурдности и недостатку било каквих референци у Библији, диспензационализам су са огромним ентузијазмом прихватиле неке цркве у Енглеској и у САД.

Дарбијев приступ хришћанској есхатологији поклапа се са сличним идејама које је ширио рабин Цви-Хирш Калишер. Присталице ове врсте јеврејског месијанизма веровале су да Јевреји треба да убрзају долазак месије тако што ће се населити у Израел и изградити Трећи храм, на месту где се данас налази џамија Ал Акса.

Дарби се у Америци се састао са неколико утицајних пастора. На његово учење утицао је и амерички проповедник Чарлс Тејз Расел, чија је црква касније изнедрила неколико секти, укључујући и Јеховине сведоке.

Деценијама пре оснивања модерног политичког ционизма, Расел је пропагирао масовно досељавање Јевреја у Палестину.

Расел је 1891. године написао писмо члану банкарског клана Едмонду Ротшилду и богатом немачком финансијеру (јеврејског порекла) Морису фон Хиршу, у коме је изнео план за насељавање Палестине: "Мој предлог је да богати Јевреји откупе од Турске по поштеној вредности сву имовину у јавном власништву."

Рађање и успон политичког ционизма у САД

Књига "Јеврејска држава" Теодора Херцла, који се сматра оснивачем ционизма, објављена је 1896. године у САД.

Проповедник Вилијам Блекстоун је аутор петиције којом се тадашњи председник САД Бенџамин Харисон позивао да предузме акцију "ради повратка Палестине Јеврејима."

Ову петицију су потписали моћни банкари Џон Рокфелер и Џ. П. Морган, будући председник САД Мекинли, многи конгресмени, градоначелници Њујорка, Филаделфије, Балтимора, Бостона и Чикага, уредници "Бостон глоба", "Њујорк тајмса", "Вашингтон поста" и "Чикаго трибјуна", као и многи утицајни бизнисмени и свештеници.

Како примећује Савин, много пре него што је постао организован политички покрет, ционизам и његове примарне политичке циљеве снажно су подржавале америчке хришћанске елите.

Током 20. века, проповедник Били Грејем, још један заговорник хришћанског ционизма, одржавао је блиске односе са неколико председника, попут Двајта Ајзенхауера, Линдона Џонсона и Ричарда Никсона.

Међутим, диспензационализам је ушао у главни ток америчког политичког дискурса тек са евангелистичким проповедником Џеријем Фалвелом, који је 1979. основао организацију "Морална већина".

Још један истакнути диспензационалиста био је Хал Линдзи. Близак диспензационализму, или и сам диспензационалиста, председник Роналд Реган је позивао Линдзија на састанке Савета за националну безбедност, на којима је овај износио своје планове за нуклеарни рат. Такође, Линдзи је био саветник неколико конгресмена и званичника Пентагона.

Хришћанске ционисте у САД називају "армагедонским лобијем" или "хришћанским АИПАЦ-ом" (Америчко-израелски комитет за јавне послове). Армагедон је место одсудне битке после другог доласка Христа. 

Процењује се да данас у САД има око 20 милиона хришћанских циониста. Богати и утицајни међу њима су и главни спонзори миграције Јевреја из Етиопије, Русије, Украјине у Израел.

Ортодоксни Јевреји одбацују постојање Израела

Током мандата Џорџа Буша Млађег, а посебно уочи америчке инвазије на Ирак 2003. године, администрација је била под великим утицајем циониста и неоконзервативаца који су подржавали Израел. Године 2002. Фалвел је изјавио: "Мислим да можемо да рачунамо на председника Буша који ће учинити праву ствар за Израел."

Било је то у априлу 2002, у време израелске операције "Заштитни зид" на Западној обали, када се Фалвел неколико пута састао са председником Бушом, са којим је водио поверљиве разговоре о америчкој подршци Израелу.

У САД постоји и организација под називом "Уједињени хришћани за Израел", коју је 2006. основао пастор Џон Хејги, која има више од седам милиона чланова, међу којима су бивши шеф ЦИА и државни секретар Мајк Помпео, бивши потпредседник Мајк Пенс као и познати "јастреб" Џон Болтон. Сви они су били нарочито активни током мандата Доналда Трампа.

Током говора у Канзасу 2015. године, Помпео је изјавио да верује да је "Бог изабрао Трампа да помогне да се Јевреји спасу од претње из Ирана."

Хришћански ционисти су поздравили и одлуку Трампа да призна Јерусалим за главни град Израела и подржали израелски суверенитет над окупираном Голанском висоравни.

Пастор Роберт Џефрес, из Прве баптистичке цркве у Даласу, 14. маја 2018. предводио је молитву за мир у Јерусалиму, када је премештање америчке амбасаде из Тел Авива назвао "важним догађајем у животу ваше нације и у историји света."

Хришћанском ционизму данас припадају многе утицајне политичке личности, које диктирају кључне одлуке у спољној политици САД.

Међутим, не подржавају сви етнички Јевреји ционизам.

За разлику од хришћанских циониста, који правдају сваку акцију Израела, укључујући и репресију над Палестинцима, постоје и ортодоксни Јевреји који осуђују и одбацују постојање државе Израел. Они се залажу за "мирну демонтажу Израела" и оптужују ционисте да повратком у Палестину, мимо Божје воље, крше темељне заповести Талмуда.

Према њиховом тумачењу, јеврејском народу је строго забрањено да успостави суверенитет пре доласка Месије, а ционизам је побуна против Бога.

Најутицајнији међу њима је покрет Нетуреи карта (Чувари града), који ционисти оптужују да одржава везе са Ираном и неким исламистичким покретима.

image
VV inauguration
banner