Продубљују се поделе: Европски бирачи сада распоређени у чак пет оштро супротстављених табора

Европски гласачи се више не деле на леве или десне, про, или антиевропске, показује истраживање Европског савета за спољне послове (ЕЦФР), већ на чак пет оштро супростављених табора, преноси "Гардијан".

Ново истраживање центра ЕЦФР из Берлина показује да се европски гласачи оштро деле по ставовима према пет великих криза: климатских питања, миграционој и економској кризи, рату у Украјини и пандемији ковида.

Како је изјавио Марк Леонард, коаутор студије и директор истраживачког центра ЕЦФР: "Године 2019. одвијала се борба између популиста, који желе да окрену леђа европским интеграцијама, и мејнстрим партија, које су покушавале да спасу европски пројекат."

Почела трка за Белу кућу: Убедљива победа Доналда Трампа у Ајови

"Овог пута, одвијаће се борба између климатских питања, имиграције, питања инфлације и војног сукоба у Украјини", додао је.

Иван Крастев из Центра за либералне стратегије у Софији каже да студија показује да се грађани "удаљавају од поделе на десницу и левицу" и да се сада окрећу оном што виде као егзистенцијалне кризе.

Истраживање показује да ће главне политичке странке покушати да мобилишу бираче око питања будућности европског пројекта и да ће климатска криза и имиграција престављати најважнија питања у предизборним кампањама.

На недавним изборима у Холандији, гласачи су већином гласали за Партију слободе (ПВВ) Герта Вилдерса, која се противи имиграцијама, док је "еколошки савез" зелених и лабуриста, на челу са бившим потпредседником Европске комисије Франсом Тимермансом, завршио на другом месту.

Како наводе аутори извештаја, "климатски активисти страхују од изумирања човечанства, а антимиграциони активисти се плаше нестанка сопствених нација."

Гласачи који виде имиграцију као најважније питање већином подржавају десне странке, као што су Национално окупљање у Француској или Алтернатива за Немачку (АфД), док се еколошки оријентисани гласачи окрећу зеленим или левичарским странкама, попут шпанских социјалиста или пољске левице.

Осим избора за Европски парламент, који ће бити одржани у јуну, бирачи у 15 европских земаља, укључујући Португал, Белгију, Аустрију, Хрватску, Литванију и Велику Британију, излазе на биралишта ове године, где ће бирати председнике држава или нови сазив парламента.

Шта очекивати након избора на Тајвану: Нови лидер који је обећао да ће "бранити" острво од Кине

Ова студија указује на оштру поларизацију европских бирача: 73,4 милиона гласача верује да је климатска питање најважнија криза која утиче на њихову будућност, док скоро исто толико, 72,8 милиона, сматра да је то ковид.

За 69,3 милиона најпреча су економска питања, 58,2 милиона се опредељује за имиграцију, и 49 милиона за конфликт у Украјини.

Ово истраживање указује и на географске разлике, поделе бирача по годинама и образовању. Гласачи у Немачкој, њих 31 одсто, сматрају да је најважније питање имиграције, док се у Француској 27 одсто бирача опредељује за климатске промене.