Легализација истополних бракова у православним земљама: Нек се спреме Црна Гора и Кипар

Грчка је постала прва већински православна држава која је легализовала истополне бракове, а у блиској будућности засигурно ће остати и једина.

Православни црквени врх, као и већина становништва православних земаља противе се истополним браковима, али постоје неки знаци промена, пише агенција Асошијејтед прес (АП). 

Грчка постала прва православна земља која је легализовала истополне бракове

Две мале православне земље, Црна Гора и Кипар, легализовале су истополне заједнице последњих година, као што је учинила и Грчка 2015. године пре него што је озаконила и бракове.

Цивилна партнерства можда ће постати уобичајенија у православним земљама које гравитирају ка Европској унији, док тако нешто свакако не долази у обзир у Русији, која је забранила промовисање ЛГБТ+ идеологије, и земљама у њеној зони утицаја, наводи АП.

Подсећа се да према проценама има 200 милиона православаца у свету од којих су око половине верници Руске православне цркве, као и да је јединствен став православних цркава не само да је брак заједница мушкарца и жене, већ и једна од светих тајни, због чега се снажно противе истополним браковима. 

Партнерске заједнице могле би постати блиска будућност у неким православним земљама, каже управник Центра за православне хришћанске студије при Универзитету Фордхам у Њујорку Џорџ Демакопулос. 

"Што се тиче истополних бракова, државе које су у Европској унији мораће на крају да их озаконе", каже Демакопулос.

АП у тексту даје преглед православних земаља, односа цркве и јавности према озакоњењу истополних бракова, као и тренутном законодавству.

Украјина

Истополни парови не могу законски да се региструју.

Овај проблем постао је нарочито изражен 2023. јер се много ЛГБТ+ особа придружило украјинској војсци, па је предложен закон којим би била призната истополна партнерства која би подразумевала, између осталог, компензацију у случају погибије партнера. 

Обе православне цркве у Украјини, како се наводи, дигле су глас против овог закона истичући да нека међународна тела користе рањивост земље да прогурају нежељене промене у законодавству.

Предлог закона и даље је на чекању.

Русија

АП Русију назива "изразито конзервативном" земљом у којој је председник Владимир Путин ступио у моћан савез са Руском православном црквом и истакао "традиционалне породичне вредности" као камен темељац своје владавине, супротстављајући их "перверзијама" са Запада, како се описује у тексту.

Подсећа се да је 2013. усвојен закон против "геј пропаганде" који забрањује промоцију "нетрадиционалних сексуалних односа" малолетницима, да је 2020. у Устав унето да је брак заједница мушкарца и жене, а да је у новембру 2023. ЛГБТ+ "међународни покрет" проглашен за екстремистичку групу и забрањен у Русији.

Белорусија

Породични закон у Белорусији дефинише брак као заједницу мушкарца и жене, а не постоје закони који забрањују дискриминацију засновану на сексуалној орјентацији и родном идентитету, пише АП.  

Хомосексуализам је декриминализован 1994, али се ЛГБТ+ заједница суочава са стигматизовањем и има висок проценат самоубистава међу својим припадницима, кажу активисти за људска права. 

Србија и Црна Гора

Две конзервативне балканске државе у којима Српска православна црква има снажан утицај оствариле су различите резултате по овом питању на свом путу ка ЕУ. 

Црна Гора је 2020. донела закон којим је озаконила истополне заједнице, док нацрт сличног закона у Србији никада није стигао до Народне скупштине. 

Српска православна црква, која има блиске везе са Руском црквом, противи се идеји истополних бракова. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да он неће потписати закон о истополним браковима, иако Србија годинама има отворено геј премијерку. 

Румунија и Молдавија

Румунија је једна од ретких земаља чланица ЕУ која не дозвољава ни истополне бракове ни истополне заједнице, иако већи део друштва прихвата ЛГБТ+ особе, наводи АП.

Европски суд за људска права 2023. пресудио је да Румунија није заштитила права истополних парова јер није препознала пред законом њихове односе.

Румунија је 2018. одржала референдум, који је подржала Румунска православна црква, о томе треба ли уставну дефиницију брака сузити са "заједнице супружника" на "заједницу мушкарца и жене". Активисти за људска права тражили су да се референдум бојкотује, а он је на крају и пропао због ниске стопе излазности. 

У суседној Молдавији, која није чланица ЕУ али има статус земље кандидата, нису дозвољене ни истополне заједнице ни истополни бракови.  

Бугарска

За Бугарску се наводи да је балканска земља у којој и даље преовлађују патријархалне породичне традиције. Европски суд за људска права пресудио је да је Бугарска прекршила Европски закон о људским правима јер није законски признала истополне парове, али Бугарска не показује знаке да има намеру да ову судску одлуку спроведе. 

Црквени врх Бугарске православне цркве, која обухвата 80 одсто Бугара, осудио је одлуку суда и позвао бугарску владу да се не предаје.

Бугарски Устав изричито забрањује признавање истополних бракова. Измене Устава захтевају двотрећинску већину у скупштини у три узастопна гласања, а такав сценарио изгледа далеко.