Бивши британски дипломата: Израел жели беспоштедни рат са Ираном и Хезоболахом уз подршку САД

Израел жели да поведе брутални рат са Ираном, у коме неће важити никаква правила, конвенције ни норме понашања, пише Алистер Крук, бивши британски дипломата, обавештајац и директор Форума за сукобе са седиштем у Бејруту за сајт "Фонд стратешке културе".

То није иста формула коју је Израел раније користио како би заплашио своје противнике. Ово је другачије. После напада на ирански конзулат у Дамаску, израелски новинар Еди Коен је рекао: "Јасно смо показали да желимо рат са Ираном и Хезболахом."

Израел жели да уништи нуклеарна постројења Ирана, иако су та постројења, смештена дубоко у планинама, ван домашаја Американаца и Израелаца.

Израелском војном врху је то врло добро познато. Израел инсистира на логици која може довести само до пораза. Иранска нуклеарна постројења су савршено безбедна. Уништавање иранске цивилне инфраструктуре може довести до много жртава, али не и до колапса иранске државе.

Кремљ: Москва позива на уздржаност и деескалацију на Блиском истоку

Понашање Израела, које одобравају САД, показује да за ову земљу више не важе постојеће ратне норме.

Чак и у време рата, напади на амбасаде су забрањени Бечком конвенцијом, али Израел је бомбардовао иранску дипломатску базу у Дамаску.

Бомбардовање болница је ратни злочин, али је Израел бомбардовао све болнице у Гази, убијајући и пацијенте и лекаре.

Израел спречава допремање хуманитарне помоћи. Међународно хуманитарно право забрањује изгладњивање цивила као метод ратовања, али Израел је намерно створио глад у Гази.

Према међународном хуманитарном праву, неселективна бомбардовања су незаконита. И сам Џозеф Бајден признаје да Израел неселективно бомбардује Газу.

Израелско непоштовање имунитета дипломатских представништава заправо значи да је главна порука Тел Авива: Израел жели рат, али уз подршку САД.

Циљ Израела је да створи стање геополитичке анархије, у чему ће га следити Бела кућа. Бајденова администарција прихвата овакво понашање Израела, што омогућава израелском премијеру Нетанјахуу да чврсто зајаше америчког коња.

Чињеница је да су САД, Француска и Британија одбиле да осуде израелски напад на ирански конзулат. Ово одбијање Запада да осуди Израел биће широко схваћено као прихватање израелског рата са Хезболахом и Ираном.

Дубоки гнев исламског света према Израелу и САД

Међутим, у реалности је Израел већ изгубио моћ одвраћања, а ту моћ више није могуће обновити. Ову моћ је већ уништио дубоки гнев исламског света, изазван масакрима које је Израел извршио у Гази током последњих шест месеци.

Такође, Израел тврди да је уништио 19 од 24 батаљона Хамаса. Међутим, није јасно како. Уосталом, како је могуће разликовати борца Хамаса од цивила у Гази?

Насупрот томе, Палестинци, који су свесни своје квантитативне инфериорности, имају сасвим другачију визију: они су усвојили другачији начин размишљања, који чину отпора даје цивилизацијски значај. То је пут ка метафизичкој победи палестинског народа а, врло могуће, и пут ка војној победи. То је асиметрична природа сукоба, коју Израел никада није успео да разуме.

Израел жели да га се плаше, верујући да ће то повратити његову моћ одвраћања. Како пише Амира Хас: "Огромна већина Израелаца и даље верује да је рат решење."

Заправо, то није "Нетанјахуов рат", већ рат који води Израел. Проблем лежи у самом израелском друштву. Велика већина Израелаца верује да је запањујући број погинулих Палестинаца оправдан. Велика већина јеврејске јавности сматра да израелске снаге користе адекватну, или чак да не користе довољно силе у Гази. Израелци су одавно прихватили систем војне окупације који је потпуно дехуманизаовао Палестинце.

Аналитичар Пепе Ескобар: Иран је нападом на Израел променио игру на западноазијској шаховској табли

Међутим, ни Израел ни САД немају праву стратегију за овај предстојећи рат, примећује Крук. Израелски приступ је потпуно тактички. Израел тврди да је уништио Хамас, претварајући Газу у хуманитарни пакао.

И америчка "визија" је веома далека од стварности. Покушајте да замислите преображај Газе у државу колабораната, налик вишијевској Француској. Или, покушајте да замислите да се Хезболах повуче из Јужног Либана. Једном речју, да ли је Бела кућа у стању да политичким притиском уради оно што Израел не може војно?

Како закључује британски дипломата, парадокс је у томе што Израел и САД зависе пре свега од свог "имиџа". Понашање Израела иде у корист Ирана и проиранских милиција. Као што каже стара пословица: "Никада не прекидај непријатеља када греши."