"Политико": Европска индустрија на ивици провалије

Фабрика стакла "Дуралекс", недалеко од Орлеана у Француској, недавно је обуставила свој рад први пут још од Другог светског рата. Реч је о само једном од великог броја европских индустријских предузећа која су морала да смање капацитете или да у потпуности прекину са радом услед високих цена енергената, које би Европу могле да доведу на праг деиндустријализације, пише "Политико".

"Морали смо да донесемо тешку одлуку", рекао је директор компаније и власник Хозе Луис Љакуна, и додао: "То је технолошки и људски ризик, али морамо да штедимо енергију".

Високе цене енергената, у великој мери изазване антируским санкцијама, учиниле су да многа индустријска предузећа у Европи постану непрофитна. На кризу европске индустрије утичу и догађаји са друге стране Атлантика, пре свега нови Закон о смањењу инфлације, који предвиђа велике субвенције за америчку индустрију, а на који у Европи не гледају благонаклоно.

Енергетска криза посебно је тешко погодила секторе попут производње стакла, хемикалија, метала, ђубрива, папира, цемента и керамике, пошто они троше највише енергије у процесу производње, али и запошљавају преко осам милиона људи. Ипак, конкуренција из Кине и све више протекционистички настројених САД подстакла је европске лидере да све гласније говоре о деиндустријализацији Старог континента, као и о негативним ефектима које би то могло да има на њену привреду.

Спречавање таквог развоја догађаја налази се на врху листе приоритета Европске уније, наводи "Политико". У новогодишњем мејлу који је послао својим сарадницима, европски комесар за унутрашње тржиште Тјери Бретон написао је да је повећање европске конкурентности на светском тржишту "главни приоритет".

"Високе цене енергената ће наставити да погађају наше грађане, али и читаве индустријске ланце снабдевања и предузећа", написао је он и додао да "у исто време Кина, САД и друге земље покушавају да, не без успеха, привуку наше индустријске капацитете".

"Без снажне производне базе, безбедност европског снабдевања, извоза и способности производње нових радних места биће угрожена", закључио је Бретон.

Егзистенцијална криза за многа предузећа

Током децембра, европске земље, предвођене својим највећим произвођачем Немачком, успеле су да смање потрошњу гаса за око 15 одсто без драстичног пада индустријске производње, али то не значи да су проблеми за европску индустрију прошли.

И поред тога што су се цене гаса у последње време стабилизовале, оне су и даље око шест пута више од десетогодишњег просека, односно око четири пута више у односу на цене у конкурентима државама, попут САД. То би могло да подстакне већа предузећа да једноставно напусте Европу и преселе се у земље у којима могу да остварују веће профите, док ће мања предузећа једноставно пропасти, наводи "Политико".

Чак је и нашироко хваљена визија Европе као "покретачке снаге зелене индустријске револуције" доведена у питање након усвајања Закона о смањењу инфлације "тешком" 369 милијарди долара, који предвиђа велики број субвенција за развој зелених технологија и оживљавања америчке индустрије.

"Ми смо у озбиљној опасности од деиндустријализације, као последице акција САД и Кине", рекао је један високи функционер Европске комисије, преноси "Политико".

Губитак производног капацитета значиће и губитак радних места, а то ствара "политичке последице", рекао је генерални секретар европског синдиката "Индустријал" Лук Триангл.

"Не претерујемо када кажемо да се европска индустрија суочава са егзистенцијалним претњама, поготово сектори који троше највише енергије", рекао је он и нагласио да то доводи у питање радна места више од осам милиона радника у тим секторима.

Триангл је рекао и да би, налик на деиндустријализоване градове на северу Енглеске који су гласали за брегзит, опадање индустрије у Централној и Источној Европи могло да доведе то јачања отпора Европској унији.

"Постоје политичке последице", изјавио је он и додао да би то могло да доведе до успона евроскептичних политичких партија.

Засад нема јединственог европског одговора

Нема сумње да ће се питање деиндустријализације наћи на врху листе приоритета европских лидера током следећег самита ЕУ заказаног за 9. и 10. фебруар, а поједине државе, попут Француске, већ су затражиле доношење свеобухватне европске индустрије стратегије.

Ипак, идеје су једно а реалност нешто сасвим друго, па тако није потпуно извесно да ће државе чланице моћи да се договоре око коначне стратегије. Последњих недеља било је речи о ублажавању стриктних европских прописа о државној помоћи, као и о јачању подршке великим индустријским предузећима.

До сада су покушаји ублажавања ефеката енергетске кризе остали на нивоу појединачних држава, попут Немачке која је издвојила готово 200 милијарди евра како би ограничила максималне цене енергената за домаћинства и индустрију.

Постоје страхови да би, уколико се не формира стратегија на европском нивоу, државе које немају могућности да као Немачка самостално субвенционишу индустрију могле да почну да заостају.

Дискусије на тему заједничке европске индустрије стратегије наставиће се током зиме и пролећа, али све више људи у Европи сумња да је могуће пронаћи адекватно решење за нарастајуће проблеме.