Европа у проблему: Потрошили 800 милијарди евра за борбу против кризе, Немачка води

Издвајања европских земаља за заштиту домаћинстава и компанија од растућих трошкова енергената повећали су се на готово 800 милијарди евра.

Земље Европске уније до сада су намениле чак 681 милијарди евра за борбу против енергетске кризе, од тога Велика Британија 103 милијарде. Норвешка је од септембра 2021. године издвојила 8,1 милијарди евра, показују резултати анализе тинк тенка "Бројгел".

Тако су земље ЕУ и друге две државе потрошиле чак 792 милијарде евра, што је скок у односу на 706 милијарди евра, колико је "Бројгел" прогнозирао у новембру.

Немачка је надмашила све друге земље чланице ЕУ, па је са 270 милијарди евра које је издвојила за ублажавање последица енергетске кризе прва на листи потрошње.

Следе Велика Британија, Италија и Француска које су потрошиле по мање од 150 милијарди евра. Остале државе ЕУ уложиле су далеко мање новца.

Државе чланице тренутно расправљају о предлозима ЕУ за даље ублажавање правила о државној помоћи за пројекте зелене технологије, док Европа настоји да се такмичи са субвенцијама у Сједињеним Америчким Државама и Кини. Ови планови забринули су власти у неким европским престоницама јер сматрају да би подстицање веће државне помоћи пореметило унутрашње тржиште Уније. Немачка се суочава са критикама због огромног пакета енергетске помоћи, који далеко надмашује могућности других земаља ЕУ.

Из "Бројгела" указују на чињеницу да су владе усмериле већину подршке на нециљане мере за обуздавање малопродајних цена које потрошачи плаћају за енергију, као што су смањење ПДВ-а на бензин или ограничења малопродајне цене електричне енергије. Додали су да је неопходно да се та динамика промени, јер државама понестаје фискалног простора за одржавање тако широког финансирања.

Аналитичар Ђовани Згаравати рекао је да би владе, уместо мера за сузбијање цена, које су де факто субвенције за фосилна горива, сада требало више да подстичу стратешке секторе привреде.