Економија
Афричке земље не желе да тргују у америчкој валути: Дедоларизација уз банку у којој Русија има удео
Кенија намерава да избаци долар из трговине са другим афричким земљама. Користиће механизам у коме учествује Русија као деоничар "Афресим банке"
Председник Кеније Вилијам Руто позвао је све афричке земље да престану да користе долар у трговини. Он је изјавио да ће им то омогућити Афричка извозно-увозна банка - "Афрексим банка", чији је један од акционара и Русија.
"Афрексим банка" је наднационална финансијска институција која обједињује већину афричких земаља, односно 51 државу. Русија је постала акционар банке 2017. године, а према јавно доступним подацима она је трећи највећи акционар по вредности капитала.
"Робу коју увозе из Џибутија у Кенију наши трговци плаћају у америчким доларима. Како је амерички долар део трговине између Џибутија и Кеније. Зашто?", поставио је питање председник Вилијам Руто и додао да "Афрексимбанка" даје механизам афричким државама да њихови извозници могу трговати на континенту робама и услугама које ће плаћати у локалним валутама.
Он је истакао да не постоји разлог да увозници из Кеније робу купљену у Џибутију плаћају у доларима.
"Нисмо против америчког долара - само желимо да тргујемо слободније. Пустите нас да плаћамо у америчким доларима када купујемо робу из Америке, али оно што купуемо из Џибутија желимо да плаћамо домаћом валутом", поручио је Вилијам Руто.
Бивши руски председник Дмитриј Медведев је 2019. године, на годишњој скупштини акционара "Афрексимбанке" рекао да Африка и Русија морају да искористе своје огромне ресурсе због економске будућности својих народа и напоменуо да Африка и Русија имају половину светских ресурса. Ова идеја се сада реализује кроз намеру да долар избаце из трговине, и то употребом механизма у коме учествује Русија као деоничар "Афрексим банке".
Америчка министарка финансија Џенет Јелен је иначе у уторак упозорила да Вашингтон може очекивати постепени пад удела долара у глобалним резервама, пошто глобални покрет дедоларизације добија на замаху. Јелен је то изјавила у Комитету за финансијске услуге америчког Представничког дома, као одговор на питања о ризику од дедоларизације изазваном пооштравањем америчких санкција.
"Требало би да очекујемо током времена постепено повећање удела других средстава у резервама земаља и природну жељу за диверсификацијом", рекла је Јелен.
Она је признала да је увођење санкција мотивисало неке земље да траже алтернативу америчкој валути. Међутим, рекла је да не постоје алтернативе које би могле у потпуности да потисну долар, наглашавајући да је "долар и даље најдоминантнија резервна имовина".
"Имамо дубоко ликвидна отворена финансијска тржишта, снажну владавину закона и одсуство контроле капитала које ниједна земља није у стању да обезбеди. Ни једној земљи неће бити лако да смисли начин да заобиђе долар", уверена је Јелен.
Њен оптимизам не деле многе афричке земље, међу којима је и Египат, који је најавио да планира да одустане од америчког долара у трговини с неколико земаља чланица БРИКС-а. Министар снабдевања и трговине Али Моселхи, је изјавио да Египат настоји да користи локалне валуте за плаћање робе коју увози из Индије, Кине и Русије, чланица БРИКС-а, који укључује и Бразил и Јужну Африку.
Група БРИКС обухвата 40 одсто светске популације и скоро трећину глобалне економије. Чланице блока су недавно претекле Г7 по економском расту.
У априлу је 19 земаља изразило интересовање за придруживање БРИКС-у, који се спрема за свој 15. годишњи самит у Јужној Африци од 22. до 24. августа. Уједињени Арапски Емирати, Аргентина, Алжир, Египат, Бахреин, Индонезија, Саудијска Арабија и Иран су међу земљама које су званично затражиле чланство.
