Економија
Српски путари раде по свету, а странци скидају кајмак у Србији: Зашто коридоре не градимо сами?
Министар грађевинарства Горан Весић изјавом да је дошло време да направимо велики конзорцијум домаћих компанија које ће градити један ауто-пут или пругу у Србији. Предузећа из Србије су на изградњи путева ангажована искључиво као подизвођачи
На листи послова који ће дочекати нови састав Владе Србије могао би се наћи и предлог о формирању заједничког путарског предузећа које ће бити ангажовано на инфраструктурним пројектима у Србији. Ову идеју поново је актуелизовао министар грађевинарства Горан Весић изјавом да је дошло време да направимо велики конзорцијум домаћих компанија које ће градити један ауто-пут или пругу у Србији.
Тренутно домаћа предузећа учествују на инфраструктурним пројектима са 49 одсто и то искључиво као подизвођачи страних компанија. Домаћа путарска предузећа су иначе кроз транзицију доживела можда и највеће потресе, а због правила да онај ко финансира, тај и гради путеве и пруге већ годинама се фаворизују стране компаније док су наша предузећа остала ван игре у сопственој земљи, па послове углавном траже у иностранству или овде раде као подизвођачи.
Током периода обнове земље, многи су са подсмехом цитирали изјаву тадашњег министра Милутина Мркоњића о завршетку посла "пре рока", али је ипак чињеница да смо тада путеве градили сами и без кредита. После демократских промена, са приливом инвестиција из иностранства, стигли су и нови услови и препоне које наше фирме нису могле да прескоче, а посао са изградњом путева су ушли бизнисмени попут Љубише Бухе Чумета, а потом и "Нибенс група" Мила Ђурашковића, којем су партнери у путарском послу у једном периоду били су и власник "Делте" Мирослав Мишковић и његов син Марко. У међувремену су се појавиле и нове компаније попут "Инкопа", који је повезан са Миланом Радоичићем и браћом Звонком и Жарком Веселиновићем.
Путарске фирме годинама су уместо објавама о завршим инфраструктурним пројектима, пуниле новинске ступце аферама. У међувремена су изгубиле кредибилитет и снагу да се изборе са јаком конкуренцијом из иностранства.
Власници и директори путарских предузећа, оно мало што их је у Србији преживело, сматрају да је идеја о удруживању у конзорцијум добра, али указују да ће за њену реализацију пресудно бити – финансирање. Уколико држава смогне снаге и обезбеди средства, спремни су да се удруже и да граде нове коридоре.
Генерални директор грађевинског предузећа "Планум" Ратомир Тодоровић каже за РТ Балкан да, када европске банке дају кредит, диктирају такве услове да домаће фирме не могу да се пријаве и да је то главни разлог што и ова фирма већ годинама успешније послује ван земље.
"Могао би да се окупи домаћи конзорцијум, под условом да има пара, јер држава мора сама да финансира изградњу у том случају. Европске банке када финансирају, инсистирају да посао да главни извођач буде из њихове земље, па онда наши грађевинци све за њих раде. Странци скидају кајмак, а домаћим фирмама остају само мрвице, па тешко могу да преживе", тврди Ратомир Тодоровић.
Он напомиње да се предузећа у путној привреди, која би могла да изнесу велике пројекте данас готово могу пребројати на прсте једне руке.
"Иницијатива о удруживању је добра, али зависи од тога колико ће држава моћи да уложи и да обезбеди средства, али без страних банака. Главни проблем је финансирање тих пројеката. Добри смо да радимо у иностранству, а овде не можемо да добијемо пројекте", каже Тодоровић.
Генерални директор "Енергопројект Холдинга" Добросав Бојовић каже за РТ Балкан да ће ова компанија дати пуни допринос ако се домаћа грађевинска оператива наступи на инфраструктурним пројектима као генерални извођач или у конзорцијуму.
"Ми смо то и раније заговарали, али због недостатка средстава je држава дозволила финансијерима да они воде главну реч. Домаћа грађевинска индустрија у инфраструктури је већином ангажована као подизвођач, јер су кредитори наметали да 51 одсто посла преузму њихове фирме. На томе су инсистирале и кинеске, америчке и европске фирме. С обзиром да је буџет близу 70 милијарди евра на годишњем нивоу, мислим да је потпуно реално да се формира српски конзорцијум, јер имамо могућности и да пројектујемо и да изводимо инфраструктурне пројекте свих врста", сматра Добросав Бојовић.
Он подсећа да су прошле године од када је "Енергопројект" последњи пут био ангажован као главни извођач на изградњи ауто-пута, на Коридору 11.
"Око 60 одсто наших прихода у 2023. години је из иностранства. Тамо имамо више од 350 милиона долара уговорених послова и запошљавамо више од 3.000 људи, а у Србији имамо око 820 људи. Имамо градилишта у Замбији, Уганди, Гани, Оману, Катару, Абу Дабију, Дубаију, Бахреину, Вијетнаму", наводи Бојовић.
Он напомиње да је за "Енергопројект" примарно важно да буде генерални извођач на пројекту.
"Више бисмо волели да је то у Србији, али с обзиром да смо десетак година били зависни од финансијера, избегавали смо да будемо подизвођачи. Када сте подизвођач, ви тим странцима који дођу ставите на тацну своје најбоље инжењере, они им дају 10 или 15 одсто већу плату и преузму их. Зависите од организације посла и вођења пројекта од генералног извођача, они диктирају и цену, опрему и услове, што није у интересу 'Енергопројекта'", објашњава генерални директор.
Звонимир Марковић, председник Удружења послодаваца путне привреде "Путар" за РТ Балкан каже да Србија има довољно квалификованих грађевинских радника и фирми које би могле да граде коридоре и да подигну домаћу привреду. Он указује да је ионако домаће путеве и пруге у суштини изградила домаћа радна снага, али коју су странци ангажовали, јер су они водили пројекте.
И када су у ретким ситуацијама добијале послове, домаћим фирмама се неретко спочитавало кашњење и лоше изведени радови. Али, зато је било посла за "Алпину", "Актор", "Терну", "Азвирт", а после и за кинеске компанија и амерички "Бехтел", који су такође отезали са роковима, а неки су и данас дужни подизвођачима.
"Наша предузећа имају опрему и стручни кадар и никакав проблем не би био да се одговори том пројекту. И они који раде узимају кооперанте из Србије, тако да није спорно ко ће да ради. Морате имати фирму која може 365 дана да живи са опремом и људством, а за то су потребне финансије. Ако их држава обезбеди, има ко да гради", поручује председник Удружења послодаваца путне привреде "Путар".
