Када и како рећи деци да Деда мраз не постоји

"Драги Деда Мразе, ове године сам била добра и слушала сам маму и тату. Па те молим да ми донесеш Барбику и ону лепу плаву хаљину за приредбу у школи. Мама каже да само ти то умеш да нађеш, а тата мисли да сам стварно заслужила ове године нешто лепо јер сам баш била фина". Писање писама Деда Мразу, одавно је постало уобичајено, а од скоро постоје службе које одговарају на та писма која стижу са све адресом на коверти ни мање ни више, него са Северног пола.

Читава индустрија забаве и играчака формирана је да убеди дете да Деда Мраз постоји. Село Рованијеми у Лапонији, село највољенијег декице на свету, у коме живи са својом женом, Баком Мраз и патуљцима који праве поклоне, ради свакога дана у години. Незаборавна авантура за децу рекло би се, мада се некада чини као да је овај мит заправо направљен како би родитељи дали мало магије свету око нас. 

Магију чини мит о Деда Мразу, стар преко 1.500 година, а представља мешавину прича из хришћанства, литературе и паганизма. Модеран концепт о веселом дебељушкастом, добром деки, који преко брда и брега долази на санкама које вуку јелени, настала је у протеклих 200 година са причама као што је то "Посета Светог Николе", познатија као "Ноћ пре Божића". Сматра се да преко 85 посто деце верује да је стваран и да ако буду добри, доноси поклоне које су пожелели.

"За мене веровање у Деда Мраза никако није лаж, већ лепа прича. Истина је да га се само јако мала деца боје, али већина деце до 7 године је одушевљена када чује да он долази", каже Синди Шајбе, професор са Итака колеџа, која проучава преко 30 година дечија веровања у Деда Мраза, преноси "Попсиком".  

Веровање у причу о доброти, љубави, даривању и доброј деци, јер само добра деца добијају поклоне. А на крају су сва деца добра и сви добијају поклоне. Како онда прекинути ову магију и када деца примете да је ипак све само једна лепа прича?

Пази шта радиш, Деда Мраз те посматра: Да ли је ово исправан начин да мотивишете дете

"Већ у узрасту од 7 до 9 године почињу да сумњају да ли је он стваран или није. Израз лица им постаје другачији када стигне Деда Мраз". Управо у овом узрасту деца прелазе од веровања у неверовање, али  процес удаљавања од мита може да траје неколико година. Чак и у ери интернета, када је само један клик довољан да сазнају истину, овакав однос деце према миту је исти као генерацијама пре. Полако се мит нарушава у времену поласка у школу, а све због тога што се деци развија логично мишљење. Они не испитују своје веровање у Деда Мраза детаљно, али почињу да сумњају. Већ око 12 године већина деце почиње да схвата да јелени не лете, а да један човек не може бити у сваком димњаку на свету у исто време.  

Рушење митова и бајки за свакога је другачије, а деца посебно могу да буду осетљива када су дуго били окружена бајковитим представама. Због тога би свака породица требало да дефинише када је време да се прекине веровање у мит. Чим дете поставља питања и сумња у идеју о постојању Деда Мраза, тада би требало да почне да се говори истина. "Траума и пољуљано поверење се појављују ретко. То се дешава када се каже детету пре него што само пита и покаже сумњу или када родитељи инсистирају на причи коју је дете спремно да прерасте", каже Шајбе.

Уколико деца дуго не желе да напусте веровање у бајку, требало би постепено демистификовати Деда Мраза, а пажњу пребацити на чињеницу да родитељи обезбеђују поклоне под јелком. "Требало би да родитељ разговором нежно објасни разлику између веровања у Деда Мраза као у лепу магичну причу, и са друге стране, реалну причу ко заправо доноси поклоне. И да сада, деца као старија, могу бити некоме "добри Деда Мраз", предлаже Синди Шајбе.

Можда дете неће веровати у дебељушкастог декицу који некако успева да се провуче кроз димњак, поједе све колаче и попије пуну шољу млека. Али би требало да верује да није никада само, да неко бди над њим и прати његове жеље, поспе магију доброчинства и ствара веру у добре људе и добре поступке.