Србија и Балкан
Александар Врањеш у "Релативизацији": Шта регион не може да опрости Лордану
Стварно није фер ишта пребацивати Лордану Зафрановићу, који од 1986. године планира да сними овај филм. Четрдесет година се овај филм на неки начин рађа, покушава да се нађе простор, нађу финансијери, нађе плодно тло за тако нешто. Нажалост, осамдесет година нам је требало да видимо прве филмове, рекао је у "Релативизацији" Александар Врањеш
Лордан Зафрановић је оригинал, а они који га критикују су "поза" и њих мучи што је Лордан Зафрановић настрадао због својих уверења правећи филмове о Јасеновцу и злочинима НДХ, сматра Александар Врањеш, амбасадор БиХ у Србији.
Врањеш је у ауторској емисији "Релативизација" са Љиљаном Смајловић на телевизији РТ Балкан говорио о гласању држављана Србије у БиХ на изборима 25. октобра, потезима шефа дипломатије БиХ Елмедина Конаковића и односу према бирачима из Републике Српске.
Као професор политичких комуникација и аутор књиге о партизанском филму, анализирао је пропагандну улогу тих остварења, разлике у приказивању партизана, четника и усташа и политичке намене "Битке на Неретви" и "Сутјеске". Насупрот њима, филм Лордана Зафрановића "Деца Козаре", касније назван "Златни рез", види као уметнички и филозофски приступ злу, одбацујући оцене да је реч о пропаганди.
Потезе Конаковића, који је према сопственим речима желео самоиницијативно да спусти ниво билатералних односа са Србијом, оценио је као покушај поправљања рејтинга у предизборној кампањи и "приватни рат против Србије". Каже да је министар, мимо Председништва БиХ, протерао српске дипломате, а петоро Срба из амбасаде БиХ позвао на консултације.
"Међу њима су били и мој возач и секретарица, па ће ући у историју светске дипломатије као човек који је позвао на политичке консултације секретарицу и возача", открио је Врањеш.
Особље се, на његов позив, вратило и амбасада је наставила нормално да ради. Конаковић је потом, тврди Врањеш, дозволу за гласање држављана Србије у БиХ условио подршком министара из реда српског народа куповини објеката у Мадриду и Риму. Србија је, подсећа, претходно омогућила гласање на изборима у БиХ у амбасади у Београду, па је очекивао реципроцитет.
"Република Српска је заузела став да нећемо дозволити ни у једном моменту да се на такав начин ико опходи са Србијом. Тако да су министри гласали за те његове тачке набавке неких објеката. Очигледно му је то пред крај мандата значајно. На крају су једногласно усвојили да се одрже избори и 25, у недељу, на 28 бирачких места Србија ће организовати гласање за држављане Србије, који нису само из реда српског народа. И то да истакнем, нису то само Срби. Има ту људи из Рашке који живе тамо, који исто имају двојно држављанство и имају право гласа", истиче Врањеш.
Посебно упозорава на последице које би Конаковићеви поступци могли имати за будуће министре и амбасаде:
"Тај његов рат са Амбасадом Србије, односно са Републиком Србијом, такође је отворио неке преседане. Конаковић је направио ситуацију да ће неки будући српски министар без икаквих проблема моћи да протера некога по том преседану."
Као хипотетички пример навео је могућност протеривања иранских дипломата због натписа на амбасади о "шехидима који су дали живот за Републику БиХ" и који су се, како каже, борили против Срба.
"Тако да сад, ко год не поштује Републику Српску, њену историју, њене симболе, рецимо, будући министар може да их протера. Па замислите да сад пола дипломатског кора из Сарајева буде протерано, по Конаковићевим методама", објаснио је Вранеш.
Када је реч о броју бирача, навео је да је на територији БиХ 2023. године гласало око осам, можда и 10 хиљада, док је за Републику Српску оквирни број око 12.000 регистрованих.
"Дакле, ми говоримо о неком проценту од 0,3 до 0,4 одсто од укупног бирачког тела Србије. Тако да се то што људи из Републике Српске гласају може посматрати искључиво као нешто симболично. Нешто где ти Срби тамо, који су једнако Срби као и ови овде, имају јако емотивну везу са својом матицом, желе да на неки начин буду прихваћени, а ни на који начин да буду екскомуницирани", наводи Врањеш.
Повод за то су биле константне приче током претходних парламентарних избора у Србији, када је власт оптуживана да је "аутобусима довела 40.000 људи из Републике Српске како би они покрали изборе". Врањеш истиче да су такве приче прилично увредљиве, да се стално слуша о неким "прекодринцима" и "шумљацима", који су, подсећа, животе дали за Републику Српску.
"И сад замислите, тако настане неки спин одједном, па само да је неко мало размислио да један аутобус има педесет столица – чак 800 аутобуса је дошло из Републике Српске, а да нико у данашње време, кад сви нешто фотографишу телефонима, није успео да види где је тих 800 аутобуса било смештено у Београду. Али су сви прихватили тај наратив", каже Врањеш и истиче:
"Ако им нешто смета, нека мењају законе, али не да осуђују људе и да им дају погрдна имена и најгорим називима називају припаднике свог народа."
Амбасадор БиХ у Србији аутор је и књиге "Умивање превратника: Партизански филм", у којој разоткрива дубоке везе између историје филма и пропаганде. Детаљно разматра филмску уметност као медиј који не само да преноси приче, већ дубоко утиче на нашу подсвест, и анализира како су ратни филмови настали у социјалистичкој Југославији често служили за промоцију идеолошких порука:
"И сва прича о овом филму којим се ја бавим јесте да тражим те политичке улоге и да је то у ствари служило у сврху режима, кроз пропагандне моделе и технике, како да се легитимише само један поглед на свет."
У њима су, према његовој анализи, четници приказивани као већи непријатељи од усташа, иако се најкрвавији део рата одвијао на територији НДХ. Усташе су епизодни ликови без разрађених карактера и дијалога, а четници приказани кроз читаву палету стереотипа.
"На оном гротескном нивоу ми видимо четнике, који не само што су приказани као злочинци, они су тамо и пијани, уз комплетну палету стереотипа. Неуредни, брадати, пијани, једу комаде прасетине без есцајга и тако даље", нагласио је.
Како истиче Врањеш, као да ти људи нису били међусобно рођаци, комшије, кумови...:
"Дакле, једни су били апсолутно уредни, подшишани, дисциплиновани, а ови други звери."
Разлику између филмова "Битка на Неретви" и "Сутјескa" објашњава различитим политичким наменама. "Неретва" је, каже, прављена за спољнополитичку употребу, с амбицијом да освоји Оскара и уђе у широку дистрибуцију.
"'Сутјеска' је била више за унутрашњу употребу. Она се снима после Маспока. Снима се после обрачуна са београдским либералима, када се, у ствари, први пут Тито појављује као лик у филму, званично, Бартон га глуми. Он је имао ту унутрашњополитичку сврху да хомогенизује народе и народности Југославије", наводи гост "Релативизације".
Последњих седмица у Србији и региону подигла се бура око још једног филма, у питању је дело "Деца Козаре" Лордана Зафрановића, касније названом "Златни рез". Врањеш у њему види потпуно другачији приступ и подсећа да је Република Српска финансијски помогла филм, а затим и Србија, у већој мери:
"Стварно није фер ишта пребацивати Лордану Зафрановићу, који од 1986. године планира да сними овај филм. Четрдесет година се овај филм на неки начин рађа, покушава да се нађе простор, нађу финансијери, нађе плодно тло за тако нешто. Нажалост, осамдесет година нам је требало да видимо прве филмове."
Зафрановићево остварење доживљава као европски уметнички филм и филозофски приступ злу. Издваја православне мотиве, посебно приказ смрти Вукашина Мандрапе из Клепаца, када из његовог прекланог врата излази светлост.
"И он се не бави пропагандом, колико год га неко оптуживао за тако нешто. Он покушава да скицира и на филозофски начин приступи једном мотиву, као што је зло. Покушава да уђе у све аспекте зла, почевши од физичког изгледа зла до лудила које зло носи у правом смислу те речи. И на тај начин то скицира. Тако да је то, по мени, пар екселанс уметнички приступ, никако пропаганда", истиче Врањеш.
Како каже, замера српским глумцима који су га бојкотовали, истичући да би требало уздржати се критика јер је у питању само један од два филма о Јасеновцу који снимљени у последњих 80 година, уз "Дару из Јасеновца".
Хрватски књижевник и новинар Анте Томић критиковао је филм и због чињенице да је снимљен док су на власти у Србији и Српској били Александар Вучић и Милорад Додик.
Врањеш одбацује то да време и политичке околности снимања могу бити аргумент против филма:
"Напротив, мислим да је добро у биографији Александра Вучића то што су једина два филма о Јасеновцу снимљена за време његове власти. Мислим да је то нешто чиме он треба да се дичи и ми сви заједно то да похвално третирамо. Чекали смо осамдесет година да се сними нешто, и сад би требало да је слабост филма што је снимљен ваљда у време погрешног председника. То ваљда сугеришу ти критичари, а то је нешто што не може да буде аргумент када је реч о критици филма."
С обзиром на то да је радио у Загребу, код дела критичара је антифашизам препознао као позу, а не нешто што стварно мисле. С друге стране, аутор филма Зафрановић је настрадао због својих уверења.
"То долази од људи којима је, како бих рекао, антифашизам у ствари поза. Много више него што би они били спремни да се за тако нешто жртвују, ми то не знамо, али они позирају с тим. Њима је антифашизам као онај детаљ преко 'ђубретарца', левичари који стављају онај шал преко да би показали да су нешто више, изнад свих осталих. Да су они ти који су сами себи дали улогу неких апсолутних праведника који могу све одозго да посматрају, да критикују све националисте, све симболе, да су они ти који могу нешто да лепршају изнад нас и да нас критикују по сваку цену", казао је Врањеш и истакао:
"А знате шта је проблем са Лорданом Зафрановићем? Он је оригинал. Лордан Зафрановић је оригинал, они су поза, копије. И то њих мучи. Њих мучи што је Лордан Зафрановић настрадао због својих уверења."
Подсетио је на филм о суђењу Андрији Артуковићу и навео да је Фрањо Туђман због њега истерао Зафрановића из Хрватске, а да је редитељ траке однео у Праг како не би биле уништене.
"А Лордан Зафрановић је оригинал. И то њих мучи и зато имају толику потребу да угризу Лордана Зафрановића, да га на неки начин уједу за срце. То је проблем свих тих критичара, посебно из Хрватске", закључио је Александар Врањеш.
Live
