Да ли се Курти одметнуо или постоји скривени договор: Шта стоји иза сукоба Вашингтона и Приштине

Без обзира на то што потреси на релацији Приштина-Вашингтон сасвим сигурно неће довести до промене односа према суверенитету и територијалном интегритету Србије, они несумњиво заслужују анализу.

До сада је Вашингтон своје чедо у Приштини прекоравао, речима упозоравао, али се увек завршавало на љутитим саопштењима иза којих је остало нејасно да ли су искрена критика, или нешто друго.

Међутим, јуче је први пут јавност видела "родитељску казну" Америке и то у виду отказивања учешћа тзв. Косова у војној вежби "Бранилац Европе 2023". 

Осим те видљиве санкције, друга ће бити дипломатска. Како је најавио амерички амбасадор на Косову и Метохији Џеф Ховенијер, Приштини ће бити ускраћена заштита код оних земаља које не признају независност, као и помоћ на евроатланском путу.

Како тврди, Приштина није у договору са Америком послала своје специјалце на север Косова и Метохије, што је, каже Ховенијер, негативно утицало на репутацију Приштине.

Занимљиво да репутацију није уништило то што су изборе на северу покрајине организовали у контејнерима, што су признали резултате избора иако је гласало само три одсто становништва, као и то што Приштина инсистира да нови градоначелници упркос свему томе преузму функције.

Квинта на челу са Америком чак и не види проблем у тако изaбраним градоначелницима, нека управљају општинама, али ето, не морају баш да иду на посао у зграде општина.

С друге стране, Курти се, као свако неваљало дете, брани речима да је само слушао родитеље који су у свету понели титулу доносилаца демократије, а како изгледају земље у којима је Америка донела демократију, свима је одавно познато.

Сада Курти каже: само сам штитио демократију.

"Албански градоначелници општина на северу КиМ, упркос слабој излазности на изборима, због бојкота Срба, и даље једини имају легитимитет да буду у зградама општина и на услузи грађанима и да имају пуну подршку власти у Приштини", каже Курти.

Ко је први почео: Како су голоруки Срби "испрашили" до зуба наоружани Кфор?

Право је питање да ли је Приштина могла на своју руку да донесе одлуку о слању своје специјалне полиције на север Косова и Метохије, те да ли је могуће да Кфор није био обавештен о планираним акцијама.

Или је пак акција била договорена и координисана, али, како није успела због протеста Срба који су били одлучни да голоруки бране своје општинске зграде упркос много јачој сили која јој је претила, Америка сада покушава да избегне одговорност.

Одметнути Курти?

Некадашњи председник Извршног већа Косова и Метохије Зоран Анђелковић у изјави за РТ Балкан указује на то да је амерички амбасадор из Приштине већ у петак, када су косовски специјалци ушли у зграде општина на северу, реаговао док су остали западни амбасадори били неми.

"Прозвао сам још тог дана Немачку и остале земље Квинте да реагују. Албанци још у петак нису послушали то упозорење Америке", каже Анђелковић.

Потом Куртијеви градоначелници нису дошли на састанак са америчким амбасадором, који је био заказан за понедељак. У томе Анђелковић види континуитет непослушности према Вашингтону.

"Они су се одметнули од онога што је Америка желела", тврди Анђелковић.

Према његовом мишљењу, Америци је заиста било стало да реши питање формирања Заједнице српских општина, што је Курти избегавао.

"Све што се касније издешавало је последица избегавања спровођења Мапе пута из Охрида", сматра наш саговорник.

На питање да ли очекује да Курти поднесе оставку након критике Вашингтона, Анђелковић каже да не види то као опцију.

"Мислим да ће Курти ићи на даље заоштравање односа јер сматра да му то доноси поене у албанској јавности", процењује Анђелковић.

Запад није реаговао ни због погрома, па неће ни сада

Са друге стране, историчар и публициста Срђа Трифковић каже за РТ Балкан да је реч о једној искореографисаној представи за јавност у којој суштинске и искрене спремности за санкционисање Куртијевог понашања нема ни у траговима.

"Позиција Албанаца у вашингтонском естаблишменту је врло чврста и зацементирана поодавно. Било је донекле различитих тонова у време Трампове администрације, пример за то је Ричард Гренел. Али, до које мере је недодирљивост Приштине без обзира на поступке неприкосновена видели смо пре скоро две деценије, приликом мартовских погрома из 2004. године", напомиње Трифковић додајући да се "ствари мењају да би остале исте".

Како каже наш саговорник, ако ни приликом погрома ни колективни Запад, а пре свега САД нису озбиљно реаговали, неће то учинити ни сада.

"Посебно је иритантно апеловање на обе стране да сачувају мир и хладнокрвност. То је морални еквивалент апеловања и на нацисте и на Јевреје у време побуне у Варшавском гету 1943. године да не ескалирају насиље", каже Трифковић.

На питање да ли се ситуација развија на иницијативу Куртија или Америке, Трифковић одговара да је у питању Куртијева намера, те да је он сагледао чињеницу да је он "реп који има луксуз да маше кучетом".

"Другим речима, шта год урадио, Курти зна да ће ретроактивно његови поступци бити аминовани у Вашингтону уз повремене вербалне пацке, али суштински без икаквих промена. Односно, он себи може да допусти луксуз да се понаша како се понаша, зато што је свестан да никад и ни у којим условима неће бити санкционисан", каже Трифковић.

Шта тражи елитна јединица Војске САД на Косову и Метохији?

Трифковић каже да би се дигла и кука и мотика у Конгресу, јер је тамо албански утицај толико присутан, чак и од стране буквално купљених конгресмена који су веома битни за Демократску партију у тренутку када републиканци држе законодавна тела.

Није од значаја то да ли ће Курти бити смењен или не, јер је албанско политичко биће монолитно у ставу да је пожељно имати државу очишћену од Срба, без обзира на средства која се притом користе, каже Трифковић.

"У том смислу је Курти направио толико крупан искорак, да, кад би се појавио неко ко би деловао као умеренија варијанта, заправо не би ништа напустио од његовог наслеђа, већ би тежио да га додатно зацементира и учврсти", закључује наш саговорник.