Србија и Балкан
Гласање на северу КиМ, дан после: Како је Аљбин Курти са 253 гласа победио на пропалом референдуму
Пеци, Зећири, Атић и Хетеми сутра ће, пуни среће, славити први рођендан на власти, а задовољни су јутрос и у западним амбасадама јер је референдум показао "демократске капацитете" тзв. Косова, једино Србе чекају нове невоље
Референдум на северу Косова и Метохије на коме се гласало о поверењу четворици нелегитимних албанских градоначелника у општинама са српском већином, претворио се јуче, не сасвим неочекивано, у референдум Срба на Северу о поверењу – Аљбину Куртију. Словом и бројем показало се да од педесетак или четрдесетак, или можда 30.000 Срба колико би, са све децом, требало да их после најновијег таласа исељавања живи на овом простору, у Куртија и његову власт поверење има њих – 253 колико их је за 12 сати на 20 бирачких места приступило гласању.
Број јесте завидан, мада питање које квари срећу премијеру јесте колико Срба из Звечана, Зубиног Потока, Лепосавића и Северне Митровице, од поменутих 253, њему заиста верује а колико их је на референдум морало из разноразних разлога, а највише да их сниме и региструју камере начичкане по бирачким местима.
Но ово је, дан касније, у читавој причи око пропалог референдума најмање важно. Кога је још у Приштини, од Куртијевог кабинета до амбасада Квинте, брига шта мисле Срби у Лешку или Дрену.
Важније је да ће јутрос, као и 23. априла прошле године, и у кабинетима по општинама на северу КиМ, а и у Приштини бити славља. Референдум је пропао, Курти је победио макар са 253 гласа, апсолутна победа на предстојећим парламентарним изборима на "Косову" је скоро па обезбеђена. Срби су још једном изиграни, преварени, преведени жедни преко воде.
Јер, ако се прошле године славила победа Ердена Атића са 553 гласа, Љуљзима Хетемија у Лепосавићу са 100, Зећирија у Зубином Потоку са 196 и Пеција у Звечану са 114, зашто се јутрос не би славило 253 изашлих од 46.556 уписаних? И на Северу власт је зацементирана, Курти може у посету северним општинама кад год му се прохте, још једном је показао ко је господар... Његови гласачи су презадовољни, он још више.
Србима је јутрос као што је било и јуче и прекјуче, заправо још и горе
Што се Срба тиче, њима је и јутрос као што је било и јуче и прекјуче. Још и горе. Седам војних база, по једна на пет, шест или седам хиљада Срба. Специјалци са дугим цевима на улици док деца иду у школу. Забрана динара. Свакодневне инспекције по апотекама. Нова хапшења за "ратне злочине", или, коме се од Срба "посрећи", за "угрожавање уставног поретка" или "тероризам". Нова суђења. Нове осуђујуће пресуде за Србе, нове десетине година робије. Нова разрушена православна гробља, нова преузимања "католичких" цркава... И, да, стижу и британске самоходне хаубице.
Резултат референдума јесте и да ће Хетеми, Пеци, Зећири и Атић, јутрос пуни среће, наставити да владају још најмање годину дана, до истека мандата, као и да ће та владавина пући преко леђа Срба. Биће ту, дубоко се и јутрос верује међу Србима, нових одлука о градњи улица до албанских кућа преко српских гробаља, нових грантова за градњу кућа на Северу за Албанце "повратнике", нових одузимања њива и ливада за војне базе...
Поменута четворица колико сутра прославиће први рођендан на власти. Међу њима и Љуљзим Хетеми, који је за ових 365 дана на власти постао скоро па прави нови албански национални херој. Хетеми канцеларију и фотељу у згради СО Лепосавић, у коју се уселио 26. маја прошле године, кроз облак сузавца и после правог јуриша косовских специјалаца на Србе који су покушавали да одбране своју локалну самоуправу, није напуштао месецима, унутра је јео, спавао, купао се, бријао, владао...
Мора да су јутрос презадовољни и у западним амбасадама у Приштини. Јер као што су локални избори на Северу одржани на сутрашњи дан прошле године "били легитимни", "одраз напредовања демократије на Косову", "демократски и законити процес", нема разлога да се другачије оцени јучерашњи референдум. То што су Срби бојкотом, сада и референдума, сами себи забили аутогол, то је њихов проблем. Нису ли неке међународне организације са тапијом да одреде ко по свету живи у демократији а ко у диктатури, "Косово" прогласиле за пример националних, верских, економских, културних и других слобода, земљу у којој демократија напредује не корацима него скоковима, а Србију за земљу која о овим питањима назадује, и то жестоко?
Кога брига што су бирачка места била у зградама препуним специјалаца
Кога брига што је прекјуче полиција по бирачким местима начичкала камере које снимају и места где се гласа? Кога брига што су бирачка места јуче била у зградама препуним специјалаца? Или кога брига што је за смену градоначелника јуче требало више гласова него што Срба старијих од 18 година живи у четири општине?
Што се тиче поменутих Срба, и северно и јужно од Ибра, једино они немају јутрос ни труна разлога за радост, нити за славље. Једино су им извесне нове невоље.
Нове муке како живети без динара, без лекова... Сутра можда и без својих школа и својих болница! Како живети са дугим цевима под прозором, са пунктовима, бетонским тврђавама на путевима, са војним и полицијским базама, са претњама новим хапшењима... Како живети са могућим новим отимачинама земље за нове војне базе? Како и зашто поправљати споменике по гробљима које ће неко сутра поново срушити, сравнити са земљом? Како се помирити са лажима да цркве у којима вековима моле Богу нису њихове него су католичке, итд., итд...
Зато, неће бити чудо ако неког наредног јутра у некој стамбеној згради или у насељу у Звечану, Зубином Потоку, Лепосавићу, Северној Митровици, комшије закључе да су комшије Марковићи или Петровићи, Поповићи, Јовановићи, отишли а да се нису јавили.
То је за сада једина извесна будућност Срба на Косову и Метохији.
Док се јутрос по кабинетима на Северу и у Приштини слави.
