Свет
Како су избори у САД постали референдум о вештачкој интелигенцији
Бирачи су одбацили центре података и казнили кандидате које су финансирали технолошки гиганти
Иако су демократе убедљиво победиле на изборима за Конгрес САД, одржаним на половини председничког мандата, један од поражених није била само Републиканска странка, већ и визија будућности коју промовише Силицијумска долина.
Бирачи су одбацили центре података, казнили кандидате који су се залагали за њихову изградњу и показали да новац технолошких милијардера више не гарантује изборне победе, наводи се у анализи шпанског РТ-а.
Глас против центара података
"Значај ових избора за Конгрес више личи на референдум о вештачкој интелигенцији него на референдум о (председнику САД Доналду) Трампу", изјавио је Ејдан Јао, виши инвестициони стратег Института за инвестиције компаније "Амунди", а преноси Ројтерс.
У том контексту, Блумберг наводи да су преиспитивање пројеката изградње центара података и противљење новцу из технолошке индустрије били међу темама које су се непрестано понављале током изборног дана.
Истовремено, "Вашингтон егзаминер" извештава да се од 41 локалне мере о којој су грађани гласали у десет савезних држава, њих 28 односило на ограничавање изградње центара података, а 27 је усвојено. Свих 13 мера чији је циљ био олакшавање њихове изградње одбачено је.
Према излазној анкети телевизије Ен-Би-Си њуз, 76 одсто испитаника противило се изградњи новог центра података у својој заједници, док је 24 одсто било за.
Такво расположење одразило се и на изборне трке у савезним државама.
Према Ројтерсу, у Тексасу и Џорџији победили су демократски кандидати који су се током кампање, између осталог, залагали за мораторијум на изградњу центара података. На тим изборима, демократе су поново освојиле функције које нису контролисале деценијама.
Агенција такође наводи да се противљење овим пројектима проширило чак и међу републиканцима, где су све више простора добијале критике због раста рачуна за комуналне услуге, велике потрошње воде и електричне енергије, светлосног загађења и малог броја нових радних места и пореских прихода у поређењу са подстицајима које су савезне државе одобравале инвеститорима.
Новац технолошке индустрије као негативан политички знак
Проблем за Силицијумску долину није био само у томе што њен новац више није гарантовао победе, већ и у томе што је у појединим случајевима постао политички терет.
Као пример, "Политико" подсећа да је милијардер Илон Маск, који живи у Тексасу, издвојио око 224 милиона долара за подршку републиканским кандидатима само у тој савезној држави, али су његови кандидати за гувернера и сенатора на крају поражени.
Овај медиј наводи да се исти образац поновио и са другим важним личностима из технолошког сектора.
Инвеститори ризичног капитала Марк Андрисен и Бен Хоровиц заједно су издвојили 116 милиона долара, углавном за републиканске кампање, док су председник компаније "ОпенАИ" Грег Брокман и његова супруга Ана Брокман усмерили још 50 милиона долара.
Тај губитак политичке ефикасности сажето је описао бивши њујоршки посланик Алекс Борес.
"Повезивање са најгорим деловима индустрије вештачке интелигенције једноставно је криптонит за изборну кампању, а вечерашњи резултати то додатно потврђују", изјавио је Борес.
До сличног закључка дошао је и руски политички консултант Глеб Кузњецов, али у ширем контексту.
Према његовом мишљењу, проблем није био само у томе што новац технолошке индустрије више није могао да одлучује изборе, већ и у томе што је почео негативно да обележава оне који су га примали.
"Новац је постао жиг", тврди Кузњецов.
Према његовој анализи, та токсичност достигла је такав ниво да је променила понашање самих група које финансира индустрија. До јесени су оне "буквално бациле пешкир и готово престале да троше новац у неизвесним изборним тркама, дајући тек понеку пару само онима за које је било сигурно да ће победити".
Стручњак додаје да су истовремено десетине милиона долара усмераване преко "нових фиктивних компанија", како би се прикрили извођачи послова и порекло средстава.
"Ситуација је таква да је данас за лобисту, стручњака за односе с јавношћу или политичара прихватање новца из Силицијумске долине исто што и прихватање новца од нарко-картела", изјавио је Кузњецов.
Више од бројки
За Кузњецова, оно што се догодило на овим изборима не може се објаснити само противљењем конкретним пројектима, већ дубљим сукобом.
"(Силицијумска) долина навикла је на корисника", написао је он.
Према његовом тумачењу, људи из технолошке индустрије умеју да функционишу по логици у којој се пристанак може купити бесплатном тарифом, попустом или неком врстом надокнаде.
Међутим, овога пута на биралишта су изашли људи "који не размишљају као корисници, већ као власници. А власника морате да питате пре склапања посла, и његово 'не' нема цену".
Из те перспективе, расправа о центрима података није се свела само на цену електричне енергије. У питању су били и земљиште, вода и право локалних заједница да одлучују пре него што договори буду закључени.
Кузњецов ту разлику објашњава још једном констатацијом:
"Стара фабрика је загађивала, али је граду давала посао. Од центра података, након завршетка изградње, остаје једва неколико десетина радних места, а производ који ствара намењен је замени рада управо оних људи на чијој је земљи изграђен".
Због тога сматра да обећање "напретка" више није аутоматски прихваћено.
Тај "напредак" се, према његовом мишљењу, "сусрео са корисником који нигде не види дугме 'Прихватам услове', ма колико му га стављали пред очи".
Другим речима, суочио се са бирачима који више нису спремни да дају пристанак без расправе о условима.
Политичка цена
Последице изборних резултата одмах су постале видљиве на финансијским тржиштима.
Ројтерс извештава да су, како је победа демократа постајала извеснија, акције неколико компанија повезаних са центрима података и инфраструктуром вештачке интелигенције забележиле снажан пад.
Истовремено, "Голдман Сакс" процењује да би политичке промене у Тексасу, Мичигену и Џорџији могле да доведу у питање око 45 одсто планираних капацитета центара података у САД, јер отварају простор за мораторијуме, строжа правила за нову изградњу и мању пореску подршку том сектору.
Слично томе, аналитичар компаније "Јорквил Ајвс" Ден Ајвс упозорио је, у изјави коју преноси Блумберг, да ће избори вероватно успорити темпо изградње између 800 и 1.000 центара података планираних у земљи.
Чак је и Илон Маск после избора иронично наговестио промену расположења.
"Центри података у свемиру тренутно почињу да изгледају прилично привлачно", поручио је Маск.
У таквим околностима, Блумберг оцењује да решење није у обустављању изградње таквих постројења, већ у томе да се она граде под бољим условима.
Суштински проблем и даље је стратешке природе.
"Политико" подсећа да су се републиканци током кампање позивали на потребу ширења мреже центара података како Сједињене Државе не би заостале за Кином у трци за развој вештачке интелигенције, али тај аргумент није успео да надвлада противљење локалних заједница.
Демократе су победиле ослањајући се на то незадовољство, а сада ће морати да одлуче како да ограниче ширење центара података, а да притом Пекингу не препусте предност коју су њихови противници тврдили да желе да спрече.
Ајвс је сажето описао тај ризик:
"Реалност је да за сваки центар података који се не изгради у Сједињеним Америчким Државама, Кина добија".
Live
