"Политико": Бруно Ле Мер, политичка претња Емануелу Макрону?

Други мандат Емануела Макрона као председника Француске није ни близу краја, будући да га је започео 2022. године.

Међутим, како "Политико" оцењује, све отворенији обрачуни Макрона и француског министра економије Бруна Ле Мера указују не само да популарни министар покушава да засени свог "шефа", већ и да можда заузме његово место на следећим изборима.

Ле Мер је своју самовољност све чешће исазивао у последње време, наводи амерички медиј, игноришући чак и упутсва премијерке Елизабет Борн о давању изјава јавности.

Макрон и Ле Мер су раније овог месеца дошли у сукоб око владине телефонске линије за помоћ пекарима који не успевају да изађу за крај са огномним рачунима за струју коју је успоставило Ле Мерово министарство.

Макронов (не претерано) суптилан укор

"Пробао сам да окренем број телефона за помоћ који сам добио, и, чик погодите? Он не ради. Доста ми је телефонских линија за помоћ свуда", рекао је Макрон групи пекара окупљених у Јелисејској палати, што је сматрано отвореним укором министра економије.

Како оцењују "Политикови" извори из Јелисејске палате, Макрона је иритирало то што је Ле Мер пожурио са најавом мера за подршку пекарима пре него што је Макрон имао прилике да се огласи.

"У суштини, Ле Мер хоће да каже: 'Ја сам Бруно Ле Мер, а тебе ко шиша'", оценио је један шеф Макронове партије Ренесанса у парламенту Аурор Берже за "Политико".

То није био први пут да је Ле Мер узнемирио Макрона и његове присталице, који наводе да министар економије често игнорише премијерски кабинет и активно ради на стварању сопствене мреже посланика и политичара.

"Председник не воли када неко није тимски играч и покушава да уђе у центар пажње, па је вратио [Ле Мера] на његово место. Имамо само четири или пет година да се докажемо, а неки већ размишљају о томе шта следи", рекао је један саветник владе коментаришући недавне тензије.

"Бруно Ле Мер никада није одустао од идеје да ће постати председник. Он је лојалан министар, али мисли да има исти стас као Макрон", додао је тај званичник.

Политичка и друштвена моћ Бруна Ле Мера

Бруно Ле Мер има импозантан портфолио, политичку и друштвену позадину. Као алумнус француске престижне Националне школе за администрацију која је до сада произвела многе државнике, Ле Мер је лако пливао на плимама политичке моћи и претходно је служио као државни секретар за европска питања и министар пољопривреде за време бившег председника Николе Саркозија.

Течно говори немачки и има репутацију културног човека, који цитира Аристотела на конференцијама за штампу и поноси се што је пријатељ писца Мишела Уелбека. У слободно време, Ле Мер пише романе (приче се да је чак писао љубавне романе под псеудонимом "Војвода Вилијам" када је био студент).

Ле Мер је такоће изградио значајну репутацију у европским престоницама али и Бриселу, где је отелотворио интервенционистички приступ Париза индустријској политици.

Његова борба против америчких домаћих субвенција које прете да угрозе компетентност европске аутомобилске индустрије такође су га учинили кључним играчем у турбулентним трансатлантским односима.

Анкете показују да је Ле Мер најпопуларнији министар у Макроновој влади и да је постао још популарнији након пандемије ковида, када је бранио масовне мере помоћи за потрошаче и предузећа.

Поврх свега, Ле Мер је на челу једног од највећих и најважнијих владиних министарстава, које укључује индустрију и дигиталне портфеље - што све иде у корист његовој могућој председничкој кандидатури, указује "Политико".

"Ле Мер се позиционира на десном центру политичког спектра, где морате показати да сте умешни у економији", наводи стручњак из аналитичке компаније "Харис интерактив" Жан-Данијел Леви.

"Он игра на карту 'поузданости'... и такође покушава дискретно да развије сопствени глас" додао је Леви и указао да Ле Мер не дели Макронов став "када позива на крај филозофије 'учинити шта год је потребно'", односно укидање субвенција у пост-ковид периоду.

Ле Мерово залагање за помоћ предузећима и појединцима током пандемије ће уједно бити и један од највећих изазова током његове могуће председничке кампање, оцењује "Политико".

Он је током свог новогодишњег обраћања позвао на крај "опијања за државну пару, што доводи до мамурлука од каматних стопа", док је Макрон био обазривији по питању пренагљеног смањивања субвенција.

Какве су Ле Мерове шансе при могућој кандидатури 2027. године?

Будући да Макрон не може да се кандидује и за трећи мандат, у трци за француске председничке изборе 2027. године се могу наћи бивши премијер и конзервативни "тешкаш" Едуард Филип, министар унутрашњих послова Жерал Дармаран и Макронов савезник Франсоа Бајру.

Ле Мер се стално рангира као најпопуларнији министар у Макроновој влади али је Филип популарнији и од њега, рекао је директор истраживања у анкетној фирми "Ипсос" Матје Галар.

"Филип и Ле Мер су на скоро истој позицији. Ле Мер има више технократску репутацију, док Филипа доживљавају као ближем народу", рекао је Галар.

Ле Мер се нада да ће кренути стопама свог претходника у министарству економије — управо Макрона. Међутим, током четири године колико има до избора 2027. године, Ле Мерова репутација ће морати да се избори са надолазећом рецесијом и последицама сукоба у Украјини, што може бити теже него што се очекивало, закључује "Политико".