
Жена тужила лондонске власти због амбасаде Црне Горе: Нисте узели у обзир моје ментално здравље

Изненадна конверзија породичне куће са пет спаваћих соба у Пимлику, у центру Лондона, у амбасаду Црне Горе изазвала је свађу у комшилуку која је стигла све до стола судије високог суда.
Први знаци проблема дошли су када је један становник у поднеску општини овог пролећа тврдио да "јарбол за заставу и прилично кич изглед заставе нове амбасаде штрче" међу околним "отменим" кућама.
Друга особа, која је описала црногорску црвену заставу са златним рубом као "кичасту", сугерисала је да амбасада "није у складу са тихо достојанственим" белим фасадама с почетка 19. века које је дизајнирао Томас Кјубит.
Неки од тих критичара, фрустрирани недостатком захтева за планирање пре постављања јарбола за заставу и плоче амбасаде, били су донекле смирени када је отправник послова државе западног Балкана организовао забаву за комшије. "Можда би било дипломатски да су то урадили на почетку", суво је прокоментарисао један становник кварта.

Али забава није убедила све, и комшиница амбасаде сада је ствар изнела на суд.
Дијана Симпсон (35), студенткиња са Стенфорда која живи са родитељима у Улици Кембриџ, тужила је градско веће Вестминстера и поднела захтев за судску ревизију и потенцијалну одштету на основу тога што када је амбасада са закашњењем тражила грађевинску дозволу за промену намене и постављање заставе, локалне власти нису узеле у обзир утицај доласка црногорског представништва на њено ментално здравље.
Симпсон, ћерка бившег америчког дипломате који живи у улици више од три деценије, прима инвалидску накнаду након што јој је дијагностикована клиничка анксиозност, дуготрајни ковид и функционални неуролошки поремећај. Долазак амбасаде ју је толико узнемирио да не може ноћу да спава, тврди она у тужби.
"Често осећам потребу да спавам у некој другој просторији а не у својој соби, како бих добила неко маргинално олакшање: понекад превентивно, понекад усред ноћи када не могу да расуђујем и плашим се да ће уљез ући у моју собу из амбасаде, иако знам да је могућност веома мала и да је ова реакција углавном ирационална".
Наводећи кршења закона о људским правима и једнакости, Симпсон је рекла да је разматрала да ли је "и даље одрживо да наставим да живим у овој кући, за коју сам очекивала да ћу имати могућност да живим до краја живота", додајући да би је одлазак одвојио од "локалне чврсто повезане заједнице".
Симпсон је рекла "Гардијану" да је уверена у успех своје тужбе у којој тврди да веће није узело у обзир њене услове, да је деловало ирационално и да је спровело погрешне јавне консултације тако што је било затворено за приговоре након што је Министарство спољних послова дало дозволу.
У својој одбрани, градско веће Вестминстера пориче оптужбе и пише: "Не постоји никакво мешање у дом подносиоца захтева или њен приватни и породични живот".
Случај је истакао чешћи сукоб између мањих земаља – које премештају своје амбасаде због повећања цена закупа или продаје станова – и становника неких од богатијих улица Лондона.
САД имају свој лондонски дом у застрашујућој, наменски изграђеној, дванаестоспратној коцкастој структури јужно од Темзе. Али за већину великих земаља природни дом је Белгравија или можда Јужни Кенсингтон, Најтсбриџ и Мејфер. Постоји тенденција да државе нижег ранга желе да буду близу ових "звезда", али да не троше баш исте суме на закупнину.
Управо из тог разлога, Црна Гора се спустила у Пимлико, близу аутобуске станице Викторија, а амбасада Туркменистана је недавно отворена у још једној адаптираној породичној кући у Кенсингтону.
Потез Туркменистана је такође довео до извесног негодовања. "Не могу да разумем недостатак љубазности која се указује непосредним комшијама", пожалио се један од комшија амбасаде и поручио да би амбасада требало да нађе другу локацију.
"Не сумњам да су то веома пријатни људи, али како год да се то представи, ја се, искрено, не осећам потпуно безбедно, а сама помисао на постављање натписа и заставе оставља ме без текста", навео је забринути комшија амбасаде Туркменистана.
Чини се да су ризици од оваквог непријатељства и пажње локалног становништва навели неке државе да изаберу другачији приступ. Северна Кореја већ две деценије има амбасаду у кући са седам спаваћих соба, изграђеној двадесетих година прошлог века, која се налази у близини пута А406 у Илингу, у западном Лондону.
Колин Флад, адвокат у пензији који живи две куће даље, рекао је да од њих никада нису чули ни гласа. Један радник, ангажован на реновирању куће поред оне у којој је смештена севернокорејска делегација, додао је: "То су дивни људи – средили смо им зеленило испред куће и надамо се да ћемо добити још посла. Дивни људи".




