Свет
Нова тура нереда, сузавца и хапшења у "европској башти": Протести у Француској, Немачкој, Италији...
Стотине хиљада људи на улицама европских градова траже јефтинији живот, боље образовање и мање новца за наоружање. Власти одговарају полицијским кордонима, воденим топовима и хапшењима, а у Албанији се размишља и о ограничавању друштвених мрежа
Европска башта поново је немирна: уместо да цвета хиљаду цветова, на улицама су барикаде, уместо баштенских прскалица – водени топови, а уместо мирисног поветарца – сузавац. Од Париза и Берлина, преко Рима и Хага, до Тиране, стотине хиљада демонстраната изашле су на улице незадовољне растом трошкова живота, стањем у образовању, корупцијом и све већим војним издацима.
Протести су у више земаља прерасли у сукобе са полицијом, док су власти, уз позиве на дијалог и поштовање демократских права, посегнуле и за нешто опипљивијим средствима одржавања јавног реда – сузавцем, бибер-спрејом, воденим топовима и масовним привођењима.
Француска: Скоро 300 приведених, а студенти најављују нове блокаде
Најмасовнији протести одржани су у Француској, где је, према подацима Министарства унутрашњих послова, на улице изашло око 320.000 људи. Организатори тврде да их је било готово пола милиона.
Само у Паризу полиција је избројала 70.000 демонстраната, док синдикати младих процењују да их је било чак 200.000. Током протеста широм земље приведено је 296 особа.
Демонстрације против раста трошкова живота и полицијског насиља у почетку су протекле мирно, али су се до вечери претвориле у сукобе у Паризу, Лиону, Марсеју, Бордоу, Лилу и Нанту. У француској престоници маскирани демонстранти бацали су предмете и запаљиве направе на полицију, која је одговорила сузавцем. Сличне сцене виђене су и у другим градовима, а власти су широм земље ангажовале око 70.000 полицајаца и жандарма.
И док полиција пребројава приведене, студенти већ планирају наставак протеста. Представници студентских и професорских организација најавили су блокаде средњих школа и факултета наредне недеље, уочи нових демонстрација заказаних за 5. новембар.
"Почев од уторка, блокираћемо наше универзитете и средње школе, а блокираћемо их и у четвртак, пре него што одемо на демонстрације 5. новембра на позив радника", поручила је представница француског Студентског савеза Сабрин Карбаш.
Председник Удружења слободних професора Ријад Рани нагласио је да просветни радници не траже луксуз, већ пристојне услове за рад, најављујући подршку блокадама "колико год буде потребно".
Немачка: Генерација Зед изашла на улице, полиција са бибер-спрејом
Ни у Немачкој викенд није протекао мирније. Протести покрета "Генерација Зед решава" одржани су у тридесетак градова, а према полицијским проценама окупили су више од 100.000 људи.
Млади траже боље образовање, приступачније трошкове живота, већа улагања у заштиту животне средине и очување социјалних давања, уз противљење повећању војних издатака.
У Берлину, Франкфурту, Хамбургу, Келну и Штутгарту протести су прерасли у нереде. Летеле су флаше, каменице и пиротехничка средства, па је полиција интервенисала бибер-спрејом и привођењима.
У Франкфурту је око 8.000 људи најпре мирно протестовало, али је касније дошло до сукоба. Власти покрајине Хесен процениле су да је око стотину особа учествовало у насиљу, а повређено је више полицајаца.
У Келну је полиција опколила око 500 особа ради провере идентитета, док је у Хамбургу иза главне железничке станице одјекнула снажна експлозија пиротехничких средстава.
Немачке службе безбедности претходно су упозоравале да би протесте могле да искористе екстремистичке групе. Поједини трговци су зато излоге заштитили дрвеним плочама, не чекајући да виде како ће се завршити нова лекција из европске уличне демократије.
Италија: Протести против скупоће и издвајања за оружје
Незадовољство се прелило и на Апенинско полуострво, где су 30. и 31. октобра протести организовани у око 60 градова. Од Рима и Милана до Торина, Фиренце и Напуља, демонстранти су протестовали против раста цена и повећања војних издатака, захтевајући да се више новца усмери на потребе грађана.
Ни тамо није све остало на паролама и протестним шетњама. У Торину су забележени сукоби демонстраната и полиције, а снимци инцидената проширили су се друштвеним мрежама.
Док европске владе расправљају о повећању војних буџета, део грађана, по свему судећи, има другачије приоритете – од цене хлеба до доступности здравства и образовања.
Холандија: Хапшења у Хагу, продавнице затворене из предострожности
Протести Генерације Зед стигли су и у Холандију, где је полиција у Хагу интервенисала и ухапсила најмање десет особа. Окупљање је почело на месту за које није било издато одобрење, а током демонстрација чуле су се петарде и ватромет.
У страху од нереда, поједине продавнице у Хагу и другим холандским градовима нису ни отварале врата.
Иако су преко друштвених мрежа упућивани позиви на протесте и у Амстердаму, Ротердаму и Утрехту, у тим градовима није било већих окупљања.
Холандски министар унутрашњих послова Питер Херма претходно је упозорио на "алармантне наводе" о могућим нередима, док је премијер Роб Јетен поручио да грађани имају право да протестују, али да не смеју да се понашају као демонстранти у другим земљама.
"Уколико желите да протестујете у Холандији, можете то да чините на свим местима и на све начине, али немојте се лоше понашати као што смо видели у другим земљама", рекао је Јетен.
Албанија: Демонстранти траже Рамину оставку, он размишља о ограничавању друштвених мрежа
Посебно бурно било је у Тирани, где протести трају већ 18 дана, а незадовољство студената због корупције, стања у образовању и здравству прерасло је у захтев за оставку премијера Едија Раме.
Демонстранти су поново покушали да стигну до зграде владе, узвикујући "Рама, поднеси оставку", али их је полиција зауставила кордонима и бибер-спрејом.
Током ранијих сукоба испред Министарства просвете бацани су Молотовљеви коктели, а полиција је употребила и водене топове. Неколико особа је приведено, док су полицијске јединице наставиле потрагу за осумњиченима за учешће у нередима.
А док демонстранти траже политичке промене, Рама је отворио још једно питање: да ли малолетницима треба ограничити приступ друштвеним мрежама. Наиме, албански премијер најавио је консултације са школама и родитељима о могућем увођењу старосне границе од 16 или 18 година.
"Морамо да отворимо дебату о томе колико можемо да ограничимо приступ друштвеним мрежама малолетницима", поручио је Рама.
Није то први пут да албански премијер ратује са друштвеним мрежама. На његову иницијативу Тикток је био привремено забрањен након убиства четрнаестогодишњака у сукобу који је, према тадашњим наводима, почео на тој платформи. Рама је Тикток тада назвао "насилником у комшилуку", а забрана је у међувремену укинута.
Сада, док студенти траже његову оставку, премијер поново разматра како да ограничи друштвене мреже. Да ли ће тиме решити незадовољство младих или само отежати његово организовање, остаје да се види.
Од Париза до Тиране, захтеви демонстраната нису сасвим исти, али им је заједничко незадовољство економским и социјалним приликама. Европске власти, које радо говоре о праву на протест, овог викенда имале су прилику да то право провере и на сопственим улицама.
Live
