"Блумберг": Зашто је велико наоружавање Европе лакше најавити него извести

Ескалација сукоба у Украјини и континуирано упумпавање оружја у снаге Кијева назначиле су крај периода у којем је Европа трошила новац на своје грађане уместо на оружје. И док сукоб у Украјини не јењава, већина земаља Старог континента настоји да се поново наоружа, али поставља се питање хоће ли проамерички блок успети да спроведе то онако како је замислио, наводи "Блумберг".

Крај епохе благостања на Западу

Док су НАТО чланице 1989. године за своје војске одвајале у просеку више од четири одсто БДП-а, распад Совјетског Савеза довео је до муњевитих промена које су значиле смањење војних буџета и већа улагања у области попут здравствене и социјалне заштите, а тенкови, артиљерија и тешка оклопна возила бивали су расходовани или продавани.

Тај тренд се убрзао након напада на САД 11. септембра 2001. године, будући да је тиме започет тзв. рат против терора захтевао лакше наоружане, мобилне јединице, уместо конвенционалних снага, какве су постојале након Другог светског рата.

Како америчка агенција наводи, европске НАТО земље су до 2014. године на војску издвајале у просеку 1,4 одсто свог БДП-а, а Немачка је поседовала мање од 1.000 тенкова, у односу на 7.000 тенкова само у Западној Немачкој за време Хладног рата.

У САД оружју никад краја

Са друге стране, период скромни(ји)х војних буџета у САД је трајао далеко краће. Од 1989. до 2001. године, количина новца коју је Вашингтон трошио на наоружавање спала је са шест на три одсто БДП-а, али су то инвазије на Авганистан и Ирак, покренуте након напада 11. септембра убрзо преокренуле.

Стога је војни буџет сад до 2010. године достигао ниво од пет одсто БДП-а, да би се у последњим годинама смањио на око 3,5 одсто, пише "Блумберг".

Преокрет у Европи

Блумберг наводи да су европске НАТО чланице почеле да повећавају свој војни буџет од 2014. године, када се у Кијеву догодио државни удар против демократски изабраног председника Виктора Јануковича, потпомогнут од стране Запада.

Ово не би требало толико да чуди, будући да је бивша немачка канцеларка Ангела Меркел прошле године отворено признала како су Мински споразуми, који је требало да служе као гаранције Русији и проруски оријентисаном народу у ДНР и ЛНР, били само параван, како би се Запад боље спремио за наоружавање новог кијевског режима у будућности.

Меркелова признала: Споразуми из Минска купили време за Кијев

Актуелна НАТО стратегија, напомиње америчка агенција, идентификује Русију као "најзначајнију и најдиректнију претњу" — иако чак и неки бивши западни високи званичници могу да увиде да је идеја да Владимир Путин наводно жели да "покори" бивше совјетске земље, а коју спомиње и "Блумберг" у тексту — чиста измишљотина без основа у историјском понашању Путинове Русије.

Немачка учинила највећи заокрет(на папиру)

Саветничка кућа "Мек Кинси" оцењује да би европско трошење без ескалације сукоба у периоду између 2021. и 2026. године порасло за 14 одсто, док то повећање сада настоји да буде невероватних 53 одсто, односно од 296 милијарди на 453 милијарде евра.

Заокрет Немачке је посебно упадљив, наводи "Блумберг", указујући да је највећа економија ЕУ претходно имала најмањи војни буџет. Међутим, тзв. велики заокрет, који је канцелар Олаф Шолц најавио по почетку СВО, подразумева издвајање додатних 100 милијарди евра за оснаживање војске.

"Дојче веле": Европа јача ратну реторику, не и ратну економију

Француска је повећала своју шестогодишњу прогнозу за војне трошкове за трећину, а Пољска је на своју војну "шопинг листу" додала стотине ХИМАРС система, трипут више тенкова него што Француска и Велика Британија поседују заједно, али и шест пута више комада самоходне артиљерије него што се тренутно налази у служби Бундесвера.

Произвођачима оружја се смеши брк, констатује "Блумберг".

Прво скочи па реци — "бум"

Сасвим је друго питање хоће ли НАТО владе заиста успети да испуне своје амбициозне жеље, оцењује америчка агенција.

Туга шефа немачких резервиста: Командири тенкова вежбају маневре пешке

Позиви на интензивну војну потрошњу долазе у време високе инфлације, захтева за повећање плата у јавном сектору, као и субвенција и инвестиција за спречавање климатских промена (које се, како неки указују, не троше баш све на климатске промене).

Поврх тога, "Блумберг" наводи да ће цена поновне изградње Украјине бити велика, док је упумавање оружја у кијевски режим исцрпело европске арсенале и произвођачи оружја су већ пребукирани наруџбинама европских земаља настоје да своје арсенале обнове.

Све ово је допринело томе да, након више од годину дана, није потрошен ни један цент од вртоглаве суме коју подразумева Шолцов "заокрет" након више годину дана од његовог проглашења.

"Блумберг" европским владама замера и то што већина њих настоји да развија сопствене системе наоружања (уместо да, рецимо, купује америчке), што, како наводи портал, чини униформно дејствовање компликованијим, и додаје да је свега 18 одсто европских војних трошкова 2021. године ишло на заједничке пројекте.

Америчка агенција истиче да је француски председник Емануел Макрон позвао је европске министре одбране на конференцију у Паризу 19. јуна да разговарају о дубљој сарадњи, док у ваздуху остаје питање хоће ли то променити тренутну ситуацију.