"Форин аферс": Бајденова стратегија може да доведе до ескалације сукоба у Украјини

Амерички председник Џо Бајден рекао је да су Сједињене Америчке Државе посвећене преговорима око окончања рата у Украјини. Међутим, његова администрација је начинила мало, ако их је уопште и било, корака да креира дипломатски процес који би могао да доведе до таквог исхода, пише "Форин аферс".

"Подстакнуте успесима Украјине на бојном пољу и ужаснуте руским зверствима, чини се да су Сједињене Државе посвећене наставку досадашњег приступа помоћи Украјини да поврати што је могуће више територије без изазивања ширег рата", наводи амерички лист.

Додаје се да мантра у Вашингтону о подршци Кијеву "колико год буде потребно" заправо искључује, бар за сада, практичне кораке ка дипломатском решењу конфликта, као и да је такав став појачан одлуком 30 демократа да повуку писмо у ком су позвале Бајденову администрацију да настави директне преговоре са Москвом.

Идеалан и немогућ исход

"У ствари, САД и њихови партнери из Г7 већ су предложили мировно решење, али то више личи на услове за предају Русије: Кијев враћа сву своју територију, добија репарације од Москве и потписује безбедносне споразуме са западним земљама", пише у анализи америчког приступа украјинском сукобу и истиче се да би такав исход био "идеалан", али да је, уједно, и немогућ.

Став Сједињених Држава да је апсолутна победа Украјине једино што желе, без напора за покретањем дипломатских преговора, може да доведе или до опасне ескалације или до продужавања сукоба на неодређено време.

"Било би преурањено инсистирати на било каквом договору или чак директним преговорима, али постављањем темеља за преговоре, Сједињене Државе, заједно са својим украјинским партнерима и савезницима, могле би да минимизују ризик од ових опасних исхода и помогну да се зацрта пут ка окончању рата", наводи лист.

САД и њихови савезници из Г7 поручили су да ће наставити да шаљу "финансијску, хуманитарну, војну, дипломатску и правну помоћ" Украјини, као и да Кијев има право на повратак потпуне контроле над свим територијама које су међународно признате као саставни део Украјине.

"Све је то морално и правно оправдано и можда би било могуће, захваљујући запањујуће слабим резултатима Русије у рату. Међутим, постоји добри разлози за сумњу да Украјина и њене западне присталице могу да натерају руску војску да се одрекне свих територија које тренутно држи, а затим да убеде Москву да се придржава мировних услова победника", упозорава се у тексту листа специјализованог за међународне односе и америчку спољну политику.

Чини се да Вашингтон и његови партнери сматрају да ће Москва прихватити губитак свих територија без изазивања ширег рата или употребе оружја за масовно уништење. Могуће је да руски председник Владимир Путин блефира када прети употребом нуклеарног оружја, али он се бори за територију коју Русија сматра својом. Улози су, стога, много већи него када је Ричард Никсон претио Северном Вијетнаму употребом нуклеарног оружја, сматрају аутори текста.

"Чак и ако не буде дошло до нуклеарног напада, ризик од директног сукоба НАТО-а и Русије остаће висок и могао би да се повећава док траје рат", пише "Форин аферс" и напомиње да Украјина можда неће моћи да одржи досадашњи темпо.

Изазови регрутовања

"Недовољан број трупа је можда највећа слабост руске војске због чега није у стању да брани линију фронта. Веће руске борбене снаге могле би да приморају Украјину да појача сопствене напоре за мобилизацију, иако се суочила са изазовима са регрутовањем током последњег таласа регрутације".

У тексту се наводи да Русија не би пристала да преда све територије чак и када би била приморана на тако нешто, што значи да би, уз војну победу, за Кијев била неопходна промена режима у Москви како би избегао да живи "под константном претњом од инвазије". Међутим, и поред позива из Кијева да Вашингтон и његови савезници подрже одлазак Путина са власти, Бајденова администрација је одбила да званично прихвати такву политику.

Један од разлога је и тај што би промена режима могла да доведе до ескалације сукоба, а дуготрајни рат би могао да користи Вашингтону само у мери у којој би ослабио Москву. Ипак, рат који се одуговлачи имао би и значајне негативне последице по САД. 

"Рат би наставио да троши војне и финансијске ресурсе, као и време и енергију креатора америчке политике, умањујући способност Вашингтона да да приоритет дугорочној стратешкој конкуренцији са Кином. Дуготрајни сукоб би вероватно такође одржао дубоко замрзавање у америчко-руским односима, потенцијално угрозивши сарадњу између Вашингтона и Москве по питањима од глобалног значаја, као што је контрола наоружања".

Отворене линије комуникације

Продужени рат би пореметио и светску економију, а најжешће би били погођени САД и њихови партнери у Европи, највише због цена енергената које би наставиле да расту. 

"То не значи да би Вашингтон требало данас да затражи директне преговоре, зато што стране још нису спремне за то. Али САД могу да ураде више на стварању услова за евентуалне преговоре", примера ради, Сједињене Државе би могле да истакну да испреговарано решење не би представљало капитулацију, наводе аутору анализе.

И коначно, Бајденова администрација би требало да размисли о томе да све линије комуникације са Москвом остану отворене, од председника па наниже, како би се сигнализрала отвореност за евентуални прекид рата, закључује "Форин аферс".