Спремите се за цензуру из Брисела: Шта доноси предлог новог Европског закона о слободи медија

Да ли је пут до пакла поплочан добрим намерама? На то питање, барем када је у питању Европски закон о слободи медија, потпредседница Европске комисије Вера Јурова и мађарски премијер Виктор Орбан дали би различите одговоре.

За Јурову, закон је начин да се заштити медијска слобода у Европској унији, док је за Орбана успостављање тоталне контроле над медијима.

Шта пише у самом документу?

Већ у уводу се наводи да Европска унија овим предлогом жели да "додатно ојача и организује европски информациони простор", што би се тешко могло протумачити другачије од уплитања у рад медија; с најбољим или најгорим намерама, то ће показати пракса ако и када Европски закон о слободи медија буде усвојен.

Такође, закон се бави потребом регулисања унутрашњег тржишта, дакле, медијског тржишта сваке појединачне чланице, заштитом од "непоштених пружалаца медијских услуга, укључујући оне које у финансијском или уредничком смислу контролишу треће земље и који могу угрозити јавну сигурност и одбрану или представљају ризик у том смислу", али и правима и обавезама великих интернет платформи које дистрибуирају медијске садржаје. Законом су, дакле, покривена појединачна медијска тржишта, медији трећих земаља и интернет платформе – чини се да готово ништа није промакло бриселској регулативи.

Циљ доношења Европског закона о слободи медија, чији назив изазива запитаност због чега је слободу медија уопште потребно регулисати посебним законом, јесте, поједностављено речено, да се уведу иста правила и критеријуми на територији целе ЕУ.

Даље се тврди да је намера да се заштити слобода и независност медија, да се омогући њихов несметан рад, да државно оглашавање у медијима буде транспарентно, да подаци о власништву над медијима буду јавно доступни и прецизни, да се обезбеди медијски плурализам и спречи недозвољена медијска концентрација на тржишту. Како различите чланице ЕУ имају различите регулативе по овим питањима, закон би требало да успостави једнаке критеријуме за све. То су те добре намере с почетка текста.

Орбан упоредио европски закон о медијима са Информбироом и комором Трећег рајха

Може само да се нагађа на шта је Орбан мислио када је у својој објави на друштвеној мрежи Икс, осврћући се на овај законски предлог, поменуо да не жели никад више Коминформ (Информбиро) и Рајхтспрескамер (Комора за штампу Трећег рајха), али законом је предвиђено оснивање посебног тела које би на нивоу целе ЕУ надзирало примену закона: Европског одбора за медијске услуге.

Заједно са Европском комисијом, ово тело би се старало о "доследној примени" закона, "координисало", "давало мишљења", "доносило стручне закључке", како је све наведено у тексту закона, о готово сваком сегменту медијског тржишта држава чланица: транспарентности власништва над медијима, дозвољеној медијској концентрацији на тржишту, мерењу гледаности и обавезама које имају агенције које обављају ове послове, па чак и мерама које доносе национални регулатори појединачних чланица ЕУ.

Европска унија већ се и те како умешала у рад медија и уређивачку политику, као и оно шта корисници медија могу или не могу да конзумирају од медијских садржаја. Убрзо након почетка руско-украјинског сукоба, једним актом забрањен је рад руских медија на територији целе ЕУ. Руски медији затворени су јер "шире поделе у нашој Унији", како је то тада образложила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Творци закона који тобоже штити слободу медија потрудили су се да са тла ЕУ протерају медије који угрожавају "националну безбедност и одбрану". Национални регулатори позивају се да боље координишу своје акције како би се у име слободе заједно успротивили ширењу садржаја медија трећих земаља који угрожавају националну безбедност и одбрану, како се наводи, укључујући онемогућавање емитовања садржаја путем сателита или другим средствима. Улогу у томе има и поменути Европски одбор.

Одбор координише мере националних регулаторних власти, а сва надлежна национална тела "дужна су да учине све што могу како би узела у обзир мишљења Одбора".

Закон, наравно, има свој правнички језик који звучи овако, али ЕУ комесарка Вера Јурова била је, срећом, много директнија да појасни шта његове одредбе, у ствари, значе. Она је у интервјуу за "Политико" нарочито апострофирала Мађарску, оптуживши је да је ставила под контролу готово све медије у земљи и да је жеља да се такви системи корак по корак демонтирају.

"На крају би могле бити високе казне", припретила је комесарка Јурова упозоравајући Будимпешту и промовишући закон који ће заштити новинаре од утицаја влада, како је рекла.

Треба ли се запитати ко ће их заштити од утицаја Брисела који уз националне владе и националне регулаторе, уводи заједничко тело које ће се, заједно са Европском комисијом, бавити унутрашњим медијским тржиштима земаља чланица, а своје одлуке доносити двотрећинском већином, односно, прегласавањем?

Чланови овог тела, према предлогу закона, биће по један члан националних регулаторних тела земаља чланица, а једног члана именоваће Европска комисија, али он неће имати право гласа.

Јурова је рекла "Политику" да највише дебате очекује око одредби које се тичу праћења новинара и њихових извора, јер су Европски парламент и поједине државе чланице по том питању на супротним странама.

ЕП сматра да шпијунски софтвер против новинара може да се користи само у оправданим случајевима и као последња мера ако то наложи независна судска власт у циљу истраге озбиљног злочина. Неке владе хтеле би да имају одрешеније руке по том питању, а сама Јурова уверава да ће постојати апсолутна извесност у којим ситуацијама ће шпијунирање новинара бити дозвољено, али и да се она лично залаже за то да они чија се комуникација пресреће буду накнадно обавештени о томе.

И шпијунирање новинара, дакле, уређено је посебним законом и то оним који се бави слободом медија. 

Бројна европска новинарска удружења тражила су измену овог дела закона који регулише у којим случајевима је дозвољено уграђивати шпијунски софтвер у уређаје које користе новинари, односно пружаоци медијских услуга и њихови запослени, али и чланови њихових породица. Они су навели да "заштита националне безбедности" као разлог шпијунирања треба да буде изузета из закона, као и да буде смањена листа кривичних дела због којих новинар може бити под оваквом мером.   

Према предлогу Европског закона о слободи медија, осим заштите националне безбедности, медијски упосленици могу бити шпијунирани и "ако то је део истрага тешких кривичних дела". Набројано је и десет ставки шта се подразумева под појмом тешка кривична дела и међу њима су тероризам, дечија порнографија, незаконита трговина оружјем, убиство, као и силовање и кривична дела у надлежности Међународног кривичног суда.