Три деценије од укидања апартхејда: Чудовишна расистичка држава на југу Африке

Пре 30 година парламент Јужноафричке Републике изгласао је укидање уставног модела, кога је обележавала бела супремација и строги режим расног апартхејда.

Реч "апартхејд" означава одвојеност, раздвајање. Расе су у режиму апартхејда морале да се развијају одвојено: црно становништво у руралним срединама, "бантустанима", бело у градовима. Овај социјални систем расне сегрегације представљао је званичну политику тадашње Јужноафричке Републике, која је уведена након победе бурске Националистичке странке на изборима 1948. године.

Двадесет другог децембра 1993, јужноафрички белачки парламент, већином од 237 гласа према 45, изгласао је прелазни устав земље, што је означило стварни крај апартхејда.

Парламент у Кејптауну коначно је дозволио опште изборе, без обзира на расну припадност, што је била огромна промена за земљу у којој је до тада црна већина била сасвим искључена из политичког живота.

Индија, Бразил и Јужна Африка траже реформу Савета безбедности УН

Политика апартхејда званично је уведена 1948. године, али расизам и апартхејд су били много старији и представљали су стварно наслеђе европског колонијализма, кога су на југу Африке увели најпре Холанђани, а потом Британци.

Живот у земљи апартхејда

У режиму апартхејда у Јужној Африци постојао је "закон о регистрацији", према коме је сваки становник "регистрован према расним карактеристикама": као бели, обојени или црни. Четврта категорија били су Индуси. Спровођење ових мера надгледала је "канцеларија за класификацију раса". Постојао је и закон који је забрањивао склапање бракова, а забрањени су и сексуални контакти између раса.

Црна већина је живела у такозваним бантустанима, из којих су се постепено пресељавали у градове, традиционално белачке средине, углавном у потрази за послом. Пресељење из "бантустана" у градове захтевало је посебне дозволе.

Јужна Африка је у много чему била особена земља. Поред Преторије, имала је још два главна града, а водећи финансијски и пословни центар налазио се у Јоханесбургу. Економска снага чинила је једном од најбогатијих земаља света.

Седамдесетих година, на врхунцу Хладног рата, око две трећине светске производње злата потицало је из Јужне Африке. Заправо, расистички режим су одржавале његове пословне везе са финансијским и политичким круговима на Западу. Без западне помоћи, режим апартхејда, осуђиван резолуцијама Уједињених нација, не би могао да преживи.

Парламент Јужне Африке изгласао прекид дипломатских односа с Израелом

Привредна снага ЈАР омогућила је и да влада у Преторији, у сарадњи са Израелом, развије сопствени нуклеарни, војни и цивилни програм.

Власти ЈАР су прибегле и индустријској производњи горива, попут нацистичке Немачке у Другом светском рату. Економски, то није имало много смисла, јер је такво гориво било прескупо, али прокламовани политички циљ је била "енергетска самодовољност".

Са завршеткомХладног рата, режим апартхејда на југу Африке је доживео слом, у некој врсти мирне револуције. 

Мирни крај расистичког режима

Фердинанд Харценберг, челник Конзервативне странке, на заседању парламента назвао је ново уставно решење "чудовишним", тврдећи да оно "неће довести до демократије већ до комунизма."

Представници Инката партије слободе, која је окупљала народ Зулу, одбацивали су нови устав, захтевајући конфедерализацију земље. Припадници Зулу народа су током режима апартхејда уживали известан повлашћени статус, посебно у поређењу са осталим црним староседеоцима.

Бели националисти тражили су посебну "белу територију", државу или барем аутономију, а такви захтеви се повремено могу чути и данас.

"Није то крај, већ нови почетак", рекао је тадашњи председник Фредерик де Клерк. Претходно је Де Клерк, заједно са Нелсоном Манделом, председником Афричког националног конгреса, усагласио нова уставна решења.

Процес укидања апартхејда био је праћен низом сукоба, али је на овај начин избегнут грађански рат.

Коначно, након укидања апартхејда 1990, Нелсон Мандела је, на изборима 1994, изабран за првог црног председника.

Мандела, који је пре тога у затвору провео укупно 27 година, био је кључна фигура ове мирне револуције. Често је описиван као "револуционар благе нарави", нека врста Махатме Гандија Јужне Африке.

Јужна Африка повлачи дипломате из Тел Авива: Забринути смо због убијања деце и цивила

Отада, ова земља је прешла дуг пут и постала утицајна чланица економског савеза БРИКС, која се брзо развија. Овај развој, међутим, доноси мноштво проблема, међу којима је и висока стопа криминала.

Ни 30 година после званичног укидања апартхејда, проблем расизма у Јужној Африци није сасвим нестао.

"Белци се јесу извинили, али то је лажно обећање, јер су им остале све привилегије", рекла је за Би-Би-Си стјуардеса из Јужне Африке, која се представила као Мери.

"Мој отац је провео пет година у затвору", додала је. "Није било ниједног разлога за то. Наравно, није само он у питању. Хиљаде људи су годинама били у затворима, малтретирани, шиканирани, бичевани, омаловажавани, третирани као пси. Много људи је убијено. Због чега? Само због боје коже."