Свет
Како ЕУ ућуткује опозицију? Изговори за утишавање гласова неслагања
Санкционисање "Гласа Европе" који је објављивао интервјуе политичара који критикују ЕУ политику према Украјини, још једном је открио размере тоталитаризма које шири Брисел
Сви који оспоравају или критикују погледе на свет које су наметнуле актуелне политичке елите, сада су маргинализовани, изопштени, или подвргнути казненим мерама, а све под маском борбе против говора мржње и дезинформација, истакао је стручњак за међународне односе Брејт Лајдон у ауторском тексту објављеном за недавно санкционисани сајт "Глас Европе".
"Глас Европе" је, наиме, само један у низу медија који ЕУ покушава да ућутка због тога што се, нуђењем различитог става, противи званичним наративима Европске уније по питању сукоба у Украјини.
Недавно је, наиме, чешки лист "Деник Н" известио је да служба националне безбедности има аудио фајлове који "доказују" да је један од главних кандидата за европске изворе Петар Бистрон узимао новац од "Гласа Европе", ког Праг оптужује да је део проруске мреже.
Истрага коју је водила Чешка безбедносно-информативна служба, у сарадњи са неколико других служби националне безбедности широм Европе, наводно је открила постојање проруске мреже чије активности имају "озбиљне импликације по безбедност Чешке Републике и ЕУ", рекао је тада чешки премијер Петр Фијала.
Део те мреже би, бар тако верују у ЕУ, требало да буде и 16 европарламентараца, из редова деснице, који су давали видео интервјуе овом порталу, у коме су се критички односили према Украјини. Посланици демантују да су за изражавање својих ставова узимали новац, али у ЕУ и даље не верују да би неко могао имати храбрости да размишља својом главом и да се и без мита успротиви "бајкама" које се причају у Бриселу.
"Неколико посланика је одбацило изгледе за придруживање Украјине ЕУ, окривило Украјину за почетак рата, говорило о нивоу корупције у Украјини и потешкоћама са којима се Украјина суочава на првим линијама фронта. Вршили су притисак у вези са хитним мировним преговорима, залагали се против слања додатног оружја Украјини, истовремено позивајући Украјину на уступке и упозоравајући да би сукоб могао опасно ескалирати. Све ове тачке противе се стандардним ставовима ЕУ и тврдој проукрајинској линији коју заузима Европска унија", набројао је "Политико" грехове саговорника "Гласа Европе", због којих се води истрага и против двоје чланова немачког АФД-а.
Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, стандарно је задовољна гушењем слободе говора у ЕУ.
"Нисам изненађена што чешка тајна служба тренутно истражује два кандидата на врху листе АфД-а за европске изборе. Они већ дуго агитују против Европске уније. Никада нису крили своје дивљење презиру демократије у Кремљу. Пренели су његову пропаганду у наша друштва. Без обзира да ли су за то узимали мито или не", рекла је Фон дер Лајенова.
"Последњих година, Европска унија се све више позиционирала као бастион либералних вредности, које би по дефиницији требало да обухватају залагање за слободу изражавања, различитост и људска права. Међутим, недавна одлука владе државе чланице ЕУ, односно Чешке Републике, у сарадњи са неколико тајних служби из ЕУ, да санкционише Глас Европе поставља питање укрштања политичке идеологије и казнених мера у потпуно тоталитарни начин", оцењује у свом ауторском тексту Брејт Лајдон.
Он додаје да постоји "медијска инфраструктура за гашење опозиционог мишљења уопште" те да то доказује да смо сведоци бруталног инструментализовања санкција због политичких потреба.
"Проблем је у томе што они, осим што су неправедни, не поштују владавину права и показују инструментализацију идеологије лево-либералног естаблишмента да ућуткају све гласове који доводе у питање њихову све проблематичнију политику којој недостаје легитимитет", истиче се у ауторском тексту објављеном на сајту "Гласа Европе".
Одлуку да се "Глас Европе" санкционише, наводно на основу ширења дезинформација и промовисања говора мржње, Лајдон види као показатељ ширег тренда коришћења изговора за утишавање гласова неслагања.
"Употреба санкција као оруђа за спровођење идеолошког конформизма изазива забринутост за слободу говора и слободу штампе у ЕУ. Циљањем медија који су критични према политици ЕУ, ЕУ ризикује да поткопа саме принципе које тврди да подржава. Уместо подстицања отвореног дијалога и дебате, санкционисање гласова неслагања гуши демократски дискурс и одржава културу нетолеранције и цензуре", подвлачи аутор.
