Живео краљ Џејми Дајмон: Скандал са Епстином не дотиче "владара" Волстрита

Уши су му мање и нема круну, али на Волстриту, Џејми Дајмон је амерички одговор краљу Чарлсу - једни му се улизују, други му замерају, али је он неоспорно моћан, пише "Фајненшел тајмс".

Неколико дана пре крунисања британског монарха, Дајмон је учврстио свој "краљевски статус" у финансијама још једним значајним уговором за "Џеј Пи Морган Чејс", банку коју води од 2005.

"Фајненшел тајмс" објашњава у чему је разлика између Прве републичке банке и других банкрота

У преузимању пропале "Прве републичке банке" ком је посредовала држава, Дајмонов "Џеј Пи Морган" нарастао је на три пута већу величину пре финансијске кризе 2008. године па сада располаже базом средстава од скоро четири билиона долара.

Преузимање "Прве републичке" подсећа на два велика споразума о спасавању током кризне 2008. када су креатори политике радили са Дајмоном како би олакшали "Џеј Пи Моргану" да купи пропалу инвестициону банку "Бер Стернс" и "Вашингтон мјутуал", проблематичног комерцијалног зајмодавца.

Федерална корпорација за осигурање депозита (ФДИЦ), која управља банкротом америчких банака и посредује у преузимању "Прве републичке банке", јасно је ставила до знања да је "Џеј Пи Морган" добио посао пре других понуђача, у суштини захваљујући својој снази.

Како су се турбуленције последњих месеци претвориле у праву кризу регионалних банака, "Џеј Пи Морган" би могао да постане природни купац других проблематичних банака. То се не чини ни здравим ни одрживим на дуже време, наводи "Фајненшел тајмс".

Није да је и краткорочна слика савршена. Нестабилна финансијска ситуација последњих месеци до сада се показала корисном за велике банке, које имају веће поверење штедиша и инвеститора у капитал. Али барем теоретски, нестабилност би могла да се прошири и изван слабијих регионалних банака - посебно ако надолазећи плафон америчког државног дуга доведе до неплаћања.

У таквој врсти тмурног сценарија, што је банка већа, то је већи проблем. У односу на системски ризик које велике банке представљају за своје матичне земље у другим деловима света, "Џеј Пи Морган" је заправо скромне величине, наводи "Фајненшел тајмс".

Имовина банке је мања од 17 одсто америчког бруто домаћег производа. Банка би морала да спасе још 102 "Прве републичке" да би се чак изједначила са америчким БДП-ом (или њих 234 да би дошла до двоструко већег БДП-а, величине УБС-а у односу на швајцарску економију након спасавања "Креди Свиса").

И у смислу тржишног удела, "Џеј Пи Морган" изгледа скромно према међународним стандардима, са уделом домаћих депозита мањим од 15 одсто, што је упола мање од УБС-а, након "Креди Свиса".

Чист профит: Како су највеће банке Волстрита зарадиле билион долара?

Међутим, у апсолутном смислу, "Џеј Пи Морган" је огроман и без премца у западном свету. Само четири велика кинеска зајмодавца надмашују га у имовини. А с обзиром да критичари изражавају своје противљење његовом статусу код ФДИЦ, постоји шанса да ће банка бити принуђена да испуни строже регулаторне стандарде.

Она већ има неуобичајено висок коефицијент основног капитала првог реда – кључну меру финансијске снаге – великим делом зато што подлеже највећем капиталном додатку од било које глобалне системски важне банке. Тај би додатак могао бити још већи, сматрају неки аналитичари, надокнађујући финансијску корист од њеног растућег обима.

Што нас доводи до питања да ли "Џеј Пи Морган" има користи од таквих послова, наводи "Фајненшел тајмс". Осврт на раније и далеко веће аквизиције из 2008. доноси мешовите закључке. Иако су ојачали пословање у одређеним областима, преузета предузећа су такође чинила већину од 19 милијарди долара правних трошкова и казни које је на крају банка платила, углавном у вези са застарелим хипотекарним прекршајима. То искуство је навело Дајмона да обећа да више никада неће ући у посао какав је био "Бер Стернс".

Колико год да су ове врсте трансакција добре или лоше за "Џеј Пи Морган", јасно је да оне стварају све већу банку којом постаје све тежи руковати.

Директор "Џеј Пи Моргана" мораће суду да објасни своје везе са Епстином

Један од разлога за Дајмонов квази-краљевски статус је тај што он има конзистентан скор када је реч о одговарању на изазове - са изузетком чудне оданости банке бившем клијенту и касније осуђеном сексуалном преступнику Џефрију Епстину.

Али ако постоје сумње у способност 67-годишњака да води све већу и сложенију банку, постоји још више о (непознатом) наследнику његовог престола. Чак и без тог ризика сукцесије, америчке власти би требало да одмере хитно питање: да ли је "Џеј Пи Морган" превелик - превелик да би пропао, превелик да би се њиме могло управљати, или како ФДИЦ мисли, превелик да би се могао без њега, закључује "Фајненшел тајмс".