Магазин
Права љубав или страх од самоће? Ова 3 питања ће нам помоћи да сазнамо
Улазак у емотивни однос требало би да је условљен међусобним симпатијама и жељом да поред себе имамо партнера који нас је достојан и са којим ћемо расти и развијати се градећи будућност. Ипак, у страху да не останемо сами (заувек) наш мозак некада идеализује особу са којом смо у комуникацији и наведе нас да "улетимо" у однос пошто-пото, само да бисмо имали некога поред себе.
Излажење на састанке и дописивање ради проналаска емотивног партнера је једно, а улажење у емотивне односе, који се не темеље ни на чему, само како бисмо имали поред себе некога - нешто сасвим друго. Ипак, и ово друго нам се свима може десити, премда је страх од самоће својствен готово свим људима. Овакво срљање у односе никако није добро, а веома брзо можемо увидети да нам партнер не одговара.
Како разликовати да ли нам се неко заиста допада и да смо спремни за однос или је у питању само наша фаза у којој тражимо некога по сваку цену, само да не бисмо самовали?
Можемо ли бити онакви какви заиста јесмо поред те особе
Један од најочигледнијих симптома да се однос темељи на страху јесте неприродно, усиљено понашање, где нас стрепње да ћемо изгубити партнера терају да му у свему угађамо, мењамо се у складу са његовим очекивањима или жртвујемо нама важне ствари зарад односа. Вођени том стрепњом, све што радимо има само један циљ - да се однос сачува - а бесконачна адаптација умногоме утиче на задовољство собом и везом, и на крају доводи до губитка идентитета.
У здравом односу оба партнера, насупрот претходном примеру, своју индивидуалност пажљиво чувају - свако има свој посао, своје хобије и круг пријатеља са којима воли да проводи време. Истраживања показују да је за хармоничан однос потребан савршен баланс између блискости и слободе.
Да ли нам је за срећу потребно константно присуство партнера
Наравно да треба да осећамо срећу поред онога кога истински волимо, али она никако не треба да буде условљена физичким присуством партнера. Уколико осећате анксиозност или нелагоду сваки пут када ваш партнер оде на посао, изађе са друштвом или отпутује на службени пут или одмор - то може бити јасан знак да је по среди страх од губитка партнера, а не права љубав.
Жеља да проводимо време са блиском особом је здрава и природна када је у питању развој односа, али не и очекивање да ћемо са њом проводити сваки слободан тренутак. Вратимо се само неколико редова изнад, где је било речи о индивидуалности, хобијима и пријатељима - свако од партнера треба да то негује! Наравно, можемо имати и заједничке активности и пријатеље, али никако само такве.
Још једно добро питање које би требало да себи поставимо јесте да ли више волимо да са партнером проводимо време насамо или у друштву. Уколико нам је несхватљиво да партнера "делимо" са пријатељима и члановима породице, чак и на тих пар сати недељно или месечно, то може бити још једна "црвена заставица".
Да ли осећамо љубомору према свом партнеру
Љубомора је сасвим природна појава и њено присуство у минималној количини у односу је чак и пожељно - она указује на то да нам је особа драга, блиска и служи нам као подсетник да никада свог партнера не узимамо здраво за готово. Ипак, јака и ирационална љубомора указује на то да нас страх од губитка партнера опседа.
Овакво осећање се јавља као одговор на стрепњу да ћемо бити остављени, а научници су установили и да низак ниво поверења, који најчешће прати патолошку љубомору, може проузроковати низ активности које се сврставају у психолошко насиље: гаслајтовање, опсесивно контролисање кретања и садржаја телефона и друге врсте непоштовања личних граница.
