Свет

Британски Одбор за спољне послове о Србији: Појачати медијске операције, сарадњу са НВО и опозицијом

Британски савет и Би-Би-Си (су) две агенције које поседује и контролише ова земља, и које имају огроман утицај, поготово у тим регионима, а сада можете појачати њихов учинак друштвеним мрежама, указано је на заседању о Западном Балкану које је већином било посвећено Србији, Космету и "малигном руском утицају"
Британски Одбор за спољне послове о Србији: Појачати медијске операције, сарадњу са НВО и опозицијомGetty © picture alliance / Contributor

Велика Британија је донекле изгубила Западни Балкан из вида у протеклим годинама, али би требало да појача притисак на Београд и председника Србије Александра Вучића, сагласни су учесници заседања Одбора за спољне послове британског парламента.

Упркос наведеној теми, сведочење бившег генералног секретара НАТО-а (1999- 2003) Џорџа Робертсона, бившег амбасадора Велике Британије у БиХ и на "Косову" Ијана Клифа, и професора на Лондонском универзитетском колеџу Ендија Хоџаја, скоро у потпуности је било усредсређено на Србију и КиМ, али и незаобилазну тему "руског утицаја".

Заседањем је председавала Алиша Кернс, чији су антисрпски ставови били очигледни у начину на који је постављала питања, а у оквиру којих би често позивала на оштрији однос према Србији и имплицирала умешаност Београда у инцидент у Бањској. 

Већ на почетку, Хоџај је упозорио на "пораст национализма у Србији и БиХ", оценивши, затим да су, због структуре БиХ после Дејтона, "босански Срби" у позицији да блокирају приступање ЕУ и конкретно ка НАТО-у. 

Планови за јачање британског утицаја у региону

Говорници су били сагласни да Велика Британија мора појачати своје присуство у региону, посебно по питању медија. Хоџај је "проблематичним" назвао присуство руског гласа у српском медијском простору (нажалост, не истакавши нашу кућу поименце), док је Робертсон ламентирао што британска "масовна медијска операција" из времена Хладног рата више не постоји.

"Британски савет и Би-Би-Си (су) две агенције које поседује и контролише ова земља, и које имају огроман утицај, поготово у тим регионима, а сада можете појачати њихов учинак друштвеним мрежама", додаје он, док су преостала двојица сагласни да би британску медијску операцију у земљи требало појачати.

Клиф и Робертсон истичу да би требало појачати сарадњу са НВО и опозицијом у Републици Српској и међу Србима на КиМ, а поготово са потоњима због предстојећих избора на "Косову", истакао је Клиф.

Обавезна "руска претња"

На питање колико озбиљно би Лондон требало да схвати "претњу од све ближих војно-индустријских веза (Србије) са Русијом", Робертсон одговара да је треба схватити "веома, веома озбиљно".

"Нисам сигуран да Русија тренутно има капацитета да учини много тога у оквиру те везе, али они јесу тамо, и они су утицајни. Једна од слабости које имамо на Западу је што је наше оружје толико софистицирано да не смемо делити ту технологију, али и толико скупо да нико не може приуштити да је купи", рекао је бивши генерални секретар НАТО-а.

Како каже, показати да је Велика Британија заинтересована за регион је посебно важно због "руског и кинеског утицаја".

Чланови одбора, али и учесници који су сведочили, у више су наврата противречили једни другима (али у појединим случајевима и себи) тврдећи да је Александар Вучић чврсто на страни Русије, односно да балансира између односа са Истоком и Западом зарад "својих интереса".

Коментаришући непознати споразум који су наводно скоро потписали председници Вучић и Путин, Хоџај каже да Вучић њега користи како би "Западу запретио са (изјавом): 'Баш нас брига, остаћемо при нашим најближим савезницима'".

Отворено фаворизовање Куртија

Иако је Робертсон једини имао образа да на почетку сведочења каже да може бити пристрасан зато што је покровитељ новоосноване лобистичке групе "Лабуристичких пријатеља Косова", очигледно је да су сви учесници на страни Приштине. Тако је Алиша Кернс у свом питању констатовала да у својим осудама Куртија као непоузданог партнера ЕУ и САД показују елемент "личног".

"САД су увек сумњале у Куртија, била је та идеја у периоду одмах после (једностраног) проглашења независности да се Курти снажно залаже за унију с Албанијом због ствари које је тада говорио, да је он социјалиста који неће приватизацију", каже Клиф.

Он додаје да се промена у Куртијевом "реализму" види у одлуци Приштине да се коначно укњижи земљиште манастира Дечани на основу одлуке тзв. уставног суда "Косова", донесене пре неколико година, те да би Курти тај уступак могао да искористи за тражење чланства у Савету Европе.

Оно шта Велика Британија може да учини по питању приступа ЕУ и САД Куртију јесте да "улијемо нашим партнерима поверење (у Куртијеву владу) док на њу примењујемо притисак по питањима попут ЗСО."

image