Свет
Од младих латино жена до факултетски образованих: Ко су Бајденови гласачи који се окрећу Трампу
Актуелном председнику САД остаје да се нада да ће се ове некада лојалне демократе вратити у окриље када се кампања захукта, пише "Економист"
Предизборна трка бившег и тренутног председника САД, Доналда Трампа и Џозефа Бајдена веома је тесна. Од почетка 2024. године никада их у анкетама није делило више од три процентна поена, а оно што је другачије у односу на претходне изборне циклусе је да Трамп води скоро све време.
Како пише "Економист", за Бајдена је посебно забрињавајуће то што је Трамп испред њега у неколико тзв. колебљивих држава у којима ће гласови бити одлучујући: Аризони, Џорџији, Мичигену, Невади, Пенсилванији и Висконсину. Мала, али изузетно важна група гласача која је раније гласала за Бајдена истраживачима сада говори да ће на предстојећим изборима гласати другачије.
Ко су, дакле, они?
На основу података Југова, који сваке недеље испита хиљаде америчких гласача о њиховим демографским подацима, историји гласања и намерама на следећим изборима, "Економист" је спровео истраживање како би сазнао "ко су гласачи који покрећу Трампову бирачку ренесансу".
Занимљиво је, истичу, да док су се преференције белаца мало промениле од 2020. године, расне мањине — које су традиционално гласачи Демократске странке — удаљиле су се од Бајдена.
Трамп је такође оштро смањио Бајденову предност међу младим бирачима, још једном кључном групом за демократе. Актуелном председнику САД остаје да се нада да ће се ове некада лојалне демократе вратити у окриље када се кампања захукта, пише "Економист".
Међу групама које су се у већој мери окренуле ка Трампу, на пример, налазе се "латино жене од 25 до 34 године". Црнци од 35-54 године су у односу на 2022. годину постали "мање одани Бајдену".
На претходним изборима 2016. и 2020. године постојала је јасна разлика између гласача двеју опција. Трамп је, на пример, привлачио белце и радничку класу, а одбијао оне факултетски образоване. Овога пута "колебљиви" гласачи су углавном млади, или црнци и латиноси, и живе у градовима. То, сматра "Економист", наводи на закључак да не осећају јаку припадност било којој опцији и да их политика начелно мање интересује.
