Најскупље гаражно место у Београду кошта као гарсоњера: Плаћено 63.000 евра

Најскупље гаражно место у четвртом кварталу прошле године плаћено је 63.000 евра на београдској општини Стари град. С обзиром да је просечан квадрат стана у староградњи коштао 2.070 евра, а у новоградњи 2.360 евра, једна гаража плаћена је као просечна гарсоњера од око 26 квадрата.

Највиша цена за пословни простор била је 7.820.000 евра на општини Палилула у Београду, објавио је данас Републички геодетски завод.

Највеће цене за станове су постигнуте у Београду, где је најскупљи стан продат на општини Врачар по цени од 1.540.000 евра, што је уједно и најскупљи квадрат стана у овом периоду. Најскупља кућа продата је на градској општини Савски венац (Град Београд) за 1.900.000 евра.

Наш избор

Цене кирија у великим градовима: Где је најповољније, а где најскупље бити подстанар

РГЗ је објавио податке за четврти квартал 2023. који показују да се наставља тренд стабилизације на тржишту непокретности, а укупан број купопродаја износио је 32.069, што је за 6,7 одсто више у односу на исти квартал 2019. године, пре избијања пандемије корона вируса.

Укупан број купопродаја у четвртом кварталу 2023. је био за 14,3 одсто мањи него у четвртом кварталу претходне године. У истом периоду удео делимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вредности је опао за осам одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али и даље износи 31 одсто од укупног промета у четвртом кварталу, наводи се у саопштењу.

Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1,7
милијарди евра, што је за 40 одсто више у односу на четврти квартал 2019. и за 22 одсто мање у односу на исти квартал претходне године.
Од укупно 1,7 милијарди евра, 534,1 милион евра долази са делимично регулисаног тржишта.

Највећи удео у укупном промету непокретности заузима продаја станова (871,5 милиона евра), са учешћем од 51 одсто од укупно прометоване вредности, што је за четири процентна поена мање него у четвртом кварталу 2022. године.

Злато, некретнине, сламарица или банка: Где је најисплативије чувати новац

Када је реч о начину плаћања, седам одсто свих прометованих непокретности
плаћено је из кредита, што је два процентна поена мање него лане. Највећи обим новчаних средстава забележен је на подручју Првог основног суда у Београду и износи 392 милиона евра, док је канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић, са територије тог суда, забележила највећи обим новчаних средстава у износу од 65,8 милиона евра, од чега око 44,2 милиона евра припада делимично регулисаном тржишту.

У Београду је за станове издвојено 493,2 милиона евра, а у престоници је забележен и највећи број од 7.237 купопродајних уговора.