Енергетска криза у Европи је тек почела, наредна зима биће прави тест

Упркос томе што је Европа успела да напуни своја складишта гаса уочи зиме, енергетска криза на континенту је далеко од решене. Ситуација у Европи би, заправо, могла да буде много гора следеће зиме када ће снабдевање руским гасом из гасовода, у најбољем случају, бити сведено, оцењује портал специјализован за енергетику "Ојл прајс".

Према проценама економског истраживачког центра "Бројгел", цене енергената у европским домаћинствима и компанијама порасле су за 1,06 билиона долара и ако владе у Европи не ураде ништа осим да понуде финансијску подршку, ова сума ће представљати масовних шест одсто годишњег БДП-а ЕУ.

Немогућа мисија: Немачкој потребно 400.000 танкера за замену руског гаса

Уместо тога, ЕУ је потребна "одлична погодба" како би се подстакла штедња и истовремено повећала понуда, оцењују стручњаци "Бројгела".

Наредних 12 до 24 месеца ће одредити да ли ће Европа бити у стању да се носи са енергетском кризом, а да не мора да прибегне обавезној рационализацији или да изгуби превелику конкурентност индустрије.

Иако су залихе гаса у Европи ове зиме веће него у исто време прошле године, прави тест за Европу уследиће догодине када ће морати да напуни складишта гаса како би задовољила потребе становништва и привреде за зиму 2023/2024.

Ту планирање постаје компликованије, у зависности од тога колико ће залиха остати после ове зиме и да ли ЕУ има капацитет да допрема континуиране рекордне количине течног гаса (ЛНГ) на уштрб азијског тржишта, нарочито ако се потражња у Кини опорави.

Према недавном извештају Међународне агенције за енергетику (ИЕА), ако снабдевање руским гасом догодине падне на нулу, а кинеска потражња за ЛНГ се врати на нивое из 2021. године, ЕУ би могло да "зафали" 27 милијарди кубних метара гаса.

Очекује се и да ће цене ЛНГ у Европи остати високе како би привукли продавце да њима продају гас а не азијским купцима.