Свет

"Фајненшел тајмс": Да ли ће Волстрит директно ускочити у председничке изборе 2024?

Амерички инвеститори страхују од реванша Бајдена и Трампа, али се спомиње и име Џејмија Дајмона, шеф "Џеј Пи Морган Чејса", који бије правне битке око финансијских веза компаније са осрамоћеним финансијером и педофилом Џефријем Епстајном
"Фајненшел тајмс": Да ли ће Волстрит директно ускочити у председничке изборе 2024?Getty © Spencer Platt

Када је Џејми Дајмон, шеф "Џеј Пи Моргана", ове недеље одлетео у Шангај, можда је очекивао да ће привући пажњу својим ставовима о кинеско-америчким односима. Али, то је било пре него што се у центру пажње нашао амерички милијардер Бил Акман. У среду, Акман је издао страствени апел да Дајмон као кандидат демократа у предстојећој председничкој трци 2024. године баци рукавицу у лице актуелном председнику Џозефу Бајдену, пише "Фајненшал тајмс".

"Наша земља је у ризику од 32 билиона долара дуга, огромним дефицитима на видику и иде у рецесију у време велике политичке неизвесности", написао је Акман на Твитеру, жалећи се да је Бајден изузетно слаб и да 70 одсто демократа не жели да се он кандидује.

"Џејмију је, да би се кандидовао, потребна само подршка људи које поштује из ширег бирачког тела", наставио је Акман, хвалећи га као "центристу" који је победио и Бајдена и Доналда Трампа. Бившег председника, као републиканског председничког кандидата, тренутно фаворизује 56 одсто републиканских бирача, према последњим истраживањима јавног мнења.

Да ли Дајмона као потенцијалног председника треба схватити озбиљно? Чини се да то неће бити баш лако.

Међутим, пример Мајка Блумберга, бившег градоначелника Њујорка који је потрошио око милијарду долара 2020. да би изгубио председничку кандидатуру, утиче на Дајмона да буде опрезан према уласку у политичку арену. Он зна да би могао да се суочи са нападима прогресивног демократског крила, који мрзе његов став о фосилним горивима, као и његов педигре са Волстрита. Затим, ту су и правне битке око финансијских веза "Џеј Пи Моргана" са осрамоћеним финансијером и педофилом Џефријем Епстајном. Тај тајминг је лош.

Дајмонови пријатељи кажу да је већ неко време размишљао о идеји да се кандидује, а у Шангају је изјавио да ће "можда једног дана служити својој земљи у овом или оном својству". Штавише, он још није одбацио тај предлог у јавности.

Али, чак и ако Акманов пробни (Твитер) балон брзо пукне, инвеститори би то требало да осете из најмање два разлога. Пре свега, то показује колико се америчка пословна елита осећа фрустрирано због могућности још једног неслагања Бајдена и Трампа (нешто што важи и за шире бирачко тело). Оно што заиста узнемирава велике потенцијалне донаторе за обе странке, како пише ФТ, јесте то што анкета такође сугерише да би трка између Бајдена и Трампа била тесна.

Ово је алармантно за америчку демократију, с обзиром на Трампово вишеструко порицање резултата избора 2020. Али, оно што заиста узнемирава Волстрит је да би повратак бившег председника могао да изазове нови економски преокрет, у виду хировите политике, геополитичке изолације и раста нивоа дуга. САД то себи не могу да приуште, с обзиром на то да су геополитичке тензије данас далеко горе него 2016. године - заједно са фискалном ситуацијом у земљи.

Други разлог зашто је Акманов твит разоткривајући, барем у симболичком смислу, је тај што показује да америчка елита још сања да би их "центристи" могли спасити. А Дајмон овде није камен темељац. Када је Институт Милкен прошлог месеца одржао своју годишњу конференцију у Калифорнији, једна од тема разговора на приватним вечерама финансијера била је да ли би Џо Манчин, демократски сенатор из Западне Вирџиније, могао да се кандидује као независни председнички кандидат. Сам Манчин делује несигурно.

"Иако разумем да су Американци фрустрирани дисфункцијом ДЦ-а, тренутно сам фокусиран на то да радим свој посао за Западну Вирџинију", каже Манчин.

У сваком случају, историја показује да су председнички кандидати трећих страна у САД увек имали веома лоше резултате, пошто је двопартијски дуопол дубоко укорењен. У анализама из 2017. које је објавила пословна школа Харвард, Кетрин Гел и Мајкл Портер, користиле су антимонополску анализу да покажу зашто америчка "политичка индустрија" негује такав штетни екстремизам — иако многи гласачи имају центристичке инстинкте.

"Неуспех политике је опстао, јер су нормалне провере и равнотеже здраве конкуренције неутралисане", пишу Гел и Портер, напомињући да је "неуспело такмичење у политици овековечено највише од веома високих баријера до уласка, од којих су многи вештачки и намерно конструисани да одврате нову конкуренцију и замене". Другим речима, независни кандидати се боре.

Али, чак и ако због тога нагађање око Дајмона — или Манчина — звучи натегнуто, Но Лабелс не треба занемарити, поготово зато што многи донатори са Волстрита, укључујући Акмана, кажу да то подржавају као "опцију" или "сигурну" стратегију. Ако ништа друго, то показује да нису само мејнстрим бирачи изгубили поверење у политички систем: многи ултра-богати се такође осећају као политички "сирочићи".

А то сугерише да би трка 2024. могла постати мање предвидива него што финансијска тржишта очекују. Сада када су драме око горње границе дуга (скоро) завршене, инвеститори би требало да се припреме.

image